KRAĆA radna nedelja u Srbiji? “Ekonomija mnogo pretrpela, potreban i DODATNI rad”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Pojedine kompanije u svetu počinju da smanjuju radnu sedmicu na četiri radna dana, jer je primećena bolja produktivnost, a poslednjih dana o tome razmišlja i finska premijerka.

Кada je reč o Srbiji, u ovom trenutku skraćenje radnog vremene je realno samo u nekim sektorima, kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Tom temom pozabaviće se i srpsko Ministarstvo trgovine koje je formiralo Radnu grupu koja će analizirati posledice eventualne izmene dosadašnje prakse.

Pavlović kaže da ideja o kraćoj radnoj nedelji nije ništa novo, jer već postoji fleksibilno radno vreme, rad od kuće – načini na koje poslodavci pokušavaju da motivišu zaposlene i učine da budu zaovoljni.

Кada je reč o Srbiji, mi treba da razmišljamo da je naša ekonomija mnogo pretrpela, da je neophodan i dodatni rad i dodatno angažovanje kako bismo mogli da stignemo neke razvijene ekonomije, kaže Pavlovićeva.

Samo za neke

U ovom trenutku, navodi Pavlovićeva, skraćenje radnog vremena je realno samo u nekim sektorima a reč je o kompanijama koje su dovoljno finansijski jake i koje mogu sebi da dozvole takvu vrstu testiranja.

Na pimer, u “Majkrosoftu” je sprovedeno testiranje koje je pokazalo da je produktivnost porasla za 40 odsto, da su zaposleni u tom periodu bili efektivniji, da su sastanci trajali kraće, da su bili organizovaniji.

Takođe, na osnovu studije koja je rađena u Švedskoj u domu u za stara lica, a kojom su bile obuhvaćene medicinske sestre, ispostavilo se da je skraćenje radne nedelje dalo pozitivne pomake, pogotovo kada je bila u pitanju pažnja prema paijentima.

Isto tako, sestre su manje odsustvovale sa posla, navela je Pavlovićeva.

Trošak ili investicija

Ipak, kaže, u nekom krajnjem zbiru, zbog skraćenog radnog vremena bilo je potrebno angažovati dodatne radnike, što je za nekoga bio trošak, a za nekoga investicija, jer zapošljava nove ljude.

“U svakom sučaju cela ta priča je u fazi testiranja”, rekla je Pavlovićeva.

Još od prošle godine govori se i o neradnoj nedelji, o čemu će se razgovrati i na prvoj narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta krajem januara.

Pavlovićeva navodi da je urađeno istraživanje da bi se videlo kako poslodavci razmišljaju.

“Suština je da nikakve administrativne mere neće uticati na poslovne rezultate i u tom smislu poslodavci su se izjasnili da treba pratiti tražnju na tržištu i omogućiti svakom trgovcu da samostalno određuje svoje radno vreme”, navela je Pavlovićeva.

Poslodavci su, kaže, ukazali da treba jačati kontrolne funkcije državnih institucija kako bi se zakoni koji se tiču rada nedeljom dosledno primenjivali.

Pavlovićeva je rekla da poslodavci nemaju ništa protiv da rad nedeljom bude plaćen nešto više, kao što je i do sada bilo.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Komentari 3

  1. Irena

    Najbolje bi bilo da zbog takve situacije privredi Srbije zaposleni rade 12 h dnevno, na određeno vreme, sve vrste poslova od prodaje/proizvodnje do higiheničara i “malog od palube”, svih 7 dana u nedelji, da su dostupni poslodavcu 24 sata – po mogućstvu za minimalnu zaradu garantovan Zakonom.
    Kako da ne. Posle se pitajte zbog čega ti isti zaposleni kao i mnogi mladi odlaze iz zemlje. Na kraju ćete raditi sami.

  2. Zvonko

    Ja radim na gradilištu gde kompetentnost i stručnost opada na dnevnom nivou. Umesto da ih to zabrine, menadzeri uvode drugu smenu i rad 7 dana. Kladim se da je i treća smena u pripremi. Plate ne rastu i ne brine ih odlazak ljudi. Čan ni u snu ne razmišljaju o skraćenju radnog vremena,efikasnosti,motivaciji… Potpuno naopako i retrogradno.

    • Irena

      Upravo to. A kada se dogodi – daleko bilo, ali se događa – da radnik ne radi efikasno ili se povredi ili pogine – onda se odgovornost prebacuje na njega. Taman posla da za taj neuspeh ili nesreću odgovornost preuzme kompanija, vlasnik, direktor ili menadžer.
      Zaposlite robote. Njima ne treba ni plata, ni odmor i mogu da rade 24 sata dnevno.