Mladi par raznosi poštu u Nemačkoj: „Nakon 2 godine kupili smo stan“
Sara (25) i Hrvoje (29) Paljug, mladi bračni par iz Slavonskog Broda raznosi poštu u uniformi Deutsche Post u Bad Honnefu i okolini već nekoliko godina. Na poslu kolege, kod kuće bračni partneri.
Stalni posao u pošti omogućio im je da odluče da podignu stambeni kredit i tako dođu do svog doma, piše DW.
Bračni par Paljug je nakon dve godine stalnog zaposlenja u Nemačkoj pošti odlučio da kupi stan uz kredit u mestu Rheinbreitbach koje broji oko 4.500 stanovnika, udaljeno nekoliko kilometara od Bad Honnefa.
U narednih 25 godina, koliko im traje otplata kredita, izračunali su da će im rata za stan biti manja od mesečnog plaćanja stanarine koja bi se kretala od 500 do 700 evra.
Prema njihovoj računici, isplativije je imati nekretninu u vlasništvu nego plaćati stanarinu u istom iznosu kao ratu, s obzirom na to da stanarine poslednjih godina beleže dramatičan skok cena. Nemačka je, inače, zemlja s najviše podstanara u Evropskoj uniji.
Prvi posao u pekari
Nakon što se firma u kojoj je radila kao prodavačica sportske opreme u Slavonskom Brodu zatvorila, Sara je rešila da posao potraži u Nemačkoj. Dobila je radnu dozvolu, a prvi posao dobila je u pekari.
„U početku je stvarno bilo jako teško zbog jezika, ali su mi već nakon nekoliko meseci predložili obuku za šefa smene pošto sam se zaista trudila da radim što bolje mogu“, priča Sara.
Ona i Hrvoje zaljubili su se kada je ona imala 16, a on 20 godina. Iako su bili razdvojeni, na sve načine su pokušali ponovo da budu zajedno.
Za Sarom je došao i Hrvoje i uz pomoć komšije dobio je posao u pošti iako mu nemački i dalje nije bio na zavidnom nivou.
Međutim, šefovi i kolege su bili vrlo strpljivi i zadovoljni njegovim napretkom“, kaže Sara. Nakon šest meseci i ona podnosi molbu za posao jer je već dobro govorila nemački i uspela je da se zaposli u pošti s priznatom diplomom Srednje trgovačke škole. Bad Honnef je tako dobio jedan par mladih poštara.
O nostalgiji
„Nostalgije ima jako malo. Ja sam osoba koja je odrasla u jednoj normalnoj, radnoj porodici, mi samo želimo da radimo i uspemo u životu, a to nam naša država nije dozvolila. Ja sam došla u Nemačku kada je za državljane Hrvatske bila potrebna radna dozvola. Naravno, dobila sam je jer su videli da sam ja tu zaista došla jer želim da radim. Isto to sam očekivala i od države u kojoj sam rođena, ali nam to nisu omogućili. Nostalgiju osećam samo prema porodici. Tamo su mi ostali baka i deda, oboje su već stari i bolesni, a celo moje društvo je otišlo u inostranstvo i ja praktično kada odem u Slavonski Brod, nemam s kim da se vidim.“
Izvor: DW
Foto: Pexels
