Najveća studija o UNIVERZALNOM DOHOTKU: 560 EUR mesečno povećalo ZAPOSLENOST

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pexels

Najveća svetska studija o univerzalnom osnovnom dohotku zaključila je da on poboljšava mentalnu i finansijsku dobrobit primaoca, kao i da povećava zaposlenost.

Finska je vodila dvogodišnju studiju o univerzalnom dohotku u 2017. i 2018. godini, tokom koje je vlada za 2.000 nezaposlenih osoba starosti između 25 i 58 godina izdvajala mesečne isplate.

Isplate u iznosu od 560 evra mesečno bile su bezuslovne, odnosno nisu se smanjivale ukoliko bi neko od primalaca dobio posao ili povišicu. Studija se sprovodila širom zemlje i odabrani primaoci nisu mogli da se odjave.

Mina Ilikano iz Finskog zavoda za socijalno osiguranje objavila je konačne nalaze.

Studija je uporedila zaposlenost i dobrobit primalaca univerzalnog dohotka sa grupom od 173.000 ljudi koji su primali naknade za nezaposlene.

Pixabay

Između novembra 2017. i oktobra 2018. godine ljudi koji su primali univerzalni dohodak radili su u proseku 78 dana, što je šest dana više od onih sa naknadama za nezaposlene.

Zabeleženo je porast zaposlenosti za ljude u porodicama sa decom, kao i za one čiji maternji jezik nije bio finski ili švedski – ali istraživači još uvek nisu sigurni zašto je to tako.

Prilikom anketiranja, ljudi koji su primali univerzalni dohodak umesto redovnih naknada za nezaposlene prijavili su bolje finansijsko blagostanje, mentalno zdravlje i kognitivno funkcionisanje, kao i veći nivo poverenja u budućnost.

Na pitanje može li univerzalni dohodak pomoći ljudima koji se bore sa situacijama kao što su ekonomske posledice izazvane epidemijom koronavirusa, Ilikano je rekla da bi on mogao da pomogne u ublažavanju stresa na neodređeno vreme.

“Mislim da bi to ljudima donelo sigurnost u vrlo nesigurnim situacijama kada ne znaju da li će imati prihode”, rekla je.

Nalazi sugerišu da univerzalni osnovni dohodak ljudima ne predstavlja destimulaciju za rad.

Međutim, efekat univerzalnog dohotka bio je zakomplikovan zakonima poznatim kao „model aktivacije“, koje je finska vlada uvela početkom 2018. godine. Njima su uslovi za pristup naknadama za nezaposlene pooštreni.

Tajming je otežao odvajanje efekata eksperimenta sa univerzalnim dohotkom od promene politike, rekla je Ilikano.

“Možemo samo reći da je efekat povećanja zaposlenosti koji smo primetili bio zajednički rezultat eksperimentalnog i aktivacionog modela“, rekla je ona.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels