Penzioni sistem na ivici SLOMA – dobar za PETINU građana, ostali ZABORAVLJENI

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Zbog premalih uplata penzioni sistem Čilea, koji je Svetska banka decenijama promovisala kao odlično rešenje za azijske zemlje u razvoju i postkomunističke države na istoku Evrope, našao se na ivici sloma.

Najbogatiju državu Južne Amerike danas potresaju socijalni nemiri zbog siromaštva i društvene nejednakosti, a takvom stanju znatno je doprineo i tamošnji penzioni sistem zbog kojeg 44 odsto čileanskih penzionera prima penzije niže od minimalne plate, piše Poslovni dnevnik pozivajući se na Financial Times.

Reformu sproveli neoliberalni ekonomisti

Nekada se tvrdilo da je penzioni sistem bio glavni pokretač privrede i ključni deo ekonomskog uspeha Čilea nakon radikalne penzione reforme pokrenute još 1981. godine u vreme vojne diktature generala Avgusta Pinočea.

Tom je reformom bio ukinut sistem međugeneracijske solidarnosti i zamenjen sistemom individualne kapitalizovane štednje, a u privatne penzione fondove doprinose su uplaćivali sami radnici, a ne poslodavci.

Reforma je isprva pokazala sjajne rezultate i s 26 odsto izdvajanja iz plata zaposlenih u privatnom sektoru, stopa doprinosa pala je na 10 odsto. Uz to su, zahvaljujući visokom rastu BDP-a te posledičnom snažnom rastu prinosa fondova, penzije u Čileu bile znatno više nego ranije.

Danas se u čileanskim penzionim fondovima nalazi 200 milijardi dolara imovine što je 80 odsto BDP-a te države. Zbog toga je čileanski sistem imao snažnu potporu međunarodnih finansijskih institucija, a preslikan je u većem ili manjem obliku u više od 30 država Južne Amerike, jugoistočne Azije i istočne Evrope.

Tokom hrvatske penzione reforme pre 20-ak godina preuzeta je ideja kapitalizovane štednje, ali nije napušten sistem međugeneracijske solidarnosti, piše Poslovni dnevnik.

‘Sistem dobar za petinu građana, ostali su zaboravljeni’

Međutim, sistem zamišljen da donosi penzije članovima fondova koji većinu radnog veka provedu zaposleni i redovno uplaćuju doprinose bilo je teško ispuniti u državi gde trećina radno aktivnog stanovništva radi “na crno” pa su im uplate u penzioni fond minimalne ili nikakve.

To je sistem koji ne funkcioniše u stvarnosti Južne Amerike. Privatni penzioni sistem funkcioniše dobro za petinu stanovništva, a ostali su zaboravljeni”, rekao je za Financial Times čileanski penzioni stručnjak Andras Uthoff.

Analitičari smatraju da je stopa doprinosa od 10 odsto – gotovo upola manja od stope u razvijenim državama – preniska da bi rezultirala pristojnim penzijama. Uz to, starosna granica za penzionisanje takođe nije visoka, 65 godina za muškarce te 60 godina za žene.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.