Predstavljamo BIZtate: otac, muž, heroj IVAN ĐOLIĆ

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Privatna arhiva

Supermen, Spajdermen, Betmen… Mnogim mališanima je najomiljeniji super-heroj ipak njihov tata – onaj pored kojeg se osećaju potpuno bezbedno i spokojno. Ipak, baš poput heroja iz filmova, tata je često odsutan jer mora da “spašava svet” i neretko se iz svoje misije vraća umoran i pomalo odsutan.

Međutim, BIZtata se našao u potpuno drugačijoj ulozi. Usled novonastalih okolnosti, baš kao i svi, bio je primoran da svoju misiju pilagodi kućnim uslovima.

Kroz našu akciju pod nazivom BIZtate, upravo želimo da pokažemo kako su se u tome snašli. Naš prvi BIZtata je Ivan Đolić, Country manager, Adacta i član SAM-a.


Kako ste se prilagodili novim uslovima rada?

Po prirodi sam veoma prilagodljiva osoba. U momentu, burno reagujem na svaku promenu. Međutim to burno reagovanje je kratkog dana. Na tu reakciju gledam kao ventil. Posle toga, dolazi apsolutno prihvatanje novonastale situacije u kojoj vidim samo dobre stvari.

Da li ste otkrili neku SUPER moć?

Da. Supruga i ja smo sredinom aprila dobili drugog sina. Sa prvim sinom, dve godine nismo imali miran san. Nikada ranije nisam ni shvatao koliko nedostatak sna zna da izludi čoveka. Sa drugim sinom je stvar drugačija, moj mozak njega noću apsolutno ne registruje. Supruga kaže da se budi nekoliko puta tokom noći, ali ja i dalje nisam siguran da li je to istina. Ako se zaista budi – to je moja nova super moć!

Da li postoje neke pozitivne strane ovakvog načina rada?

U trenutku dok me ovo pitate, ja ne mogu da se setim jedne negativne. Svakako da mi nedostaje da sa kolegama ostvarim bliži kontakt, osim putem računara ili telefona, ali sve ostalo, makar za moju delatnost i poziciju, vidim kao prednost. Ne gubimo vreme u saobraćaju, ne gubimo živce tražeći parking mesto, ne trošimo dnevnu dozu odluka na izbor odeće za danas itd. Sa ovim načinom rada, dešavalo mi se da imam i po 3-4 “teža” sastanka za redom i da sam posle njih skroz svež i odmoran. Mislim da je kretanje, naročito u metropoli kao što je Beograd, izuzetno iscrpljujuće i stresno.

Sta vam je najteže palo?

Najteže mi je pao strah ljudi i zaustavljanje ekonomije. Često imamo utisak da je u Srbiji sve najgore, međutim, konkretno u ovoj situaciji, naša zemlja se ponela znatno bolje od mnogih u zapadnoj Evropi. Primera radi, naše angažovanje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj je palo na sam minimum, dok smo u Srbiji i užem regionu uspeli da dobijemo nekoliko novih projekata.

Savet za sve tate koji su u sličnoj situaciji:

Mnogo je lakše u dvoje. Što se uloge oca tiče, ličnog sam mišljenja da je bolje sa detetom biti kraće vreme, ali fokusirano i posvećeno, nego duži vremenski period misleći na druge stvari i biti mentalno odsutan. Tako da je moj savet za očeve, koji mnogo rade, da završe sve svoje obaveze, odrede vreme u toku dana kada je vreme za njihovu decu, i da u tom periodu, bio on sat, dva ili tri, ne postoji ništa što može da prekine igru, učenje ili maženje sa njihovom decom.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva