Srbija će ostati bez zanatlija?

PinterestFacebookTwitterShare

Manjak zanatlija je problem sa kojim se tržište rada u Srbiji već suočava, a malo se o njemu govori. Da li ćemo uskoro ostati bez vodonstalatera, električara i zidara…

Na zanate u Srbiji idu đaci koji „nemaju drugi izbor“. Malo je onih koji su spremni da do zarade dođu uprljanih ruku. Zato se sve teže nalazi dobar stolar, armirač, zavarivač, autolimar, vozač…

„Postoji nedostatak tih kadrova, iz različitih razloga. Osnovni razlog je potcenjivanje trogodišnjih obrazovnih profila, takozvanih zanata. Ja sam siguran da nam fali veća reklama, to su obrazovni profili koji po završetku imaju posao, imaju siguran hleb“, kaže direktor GSP škole Predrag Mihailović.

Prosečna plata vozača je oko 50 hiljada dinara, kaže Mihajlović i dodaje da velike mogućnosti zapošljavanja pružaju i automoheničirski i autolimarski zanat. „Zamislite ako Srbija ima oko 1,6 miliona vozila, a u Beogradu je oko 20-tak odsto. ko će da održava ta vozila?“, kaže Mihajlović.

U zanatskim školama navode da je problem i u neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom. Nije poznato koji su zanati potrebni srpskoj privredi, pa se odgovarajući kadar ne obrazuje, kaže direktorka Građevinske škole u Beogradu Dragana Radovanović.

„Velike građevinske firme iz Beograda, imaju stalno otvorene konkurse, recimo za armirače, a nama izađe iz škole oko šest armirača. Dete koje je završilo prošle godine, radi za platu od oko 50 hiljada“, kaže ona.

U Zavodu za unapređenje obrazovanje, u pokušaju da spreče da neki smerovi budu ugašeni, primenjuju novi model, kroz dualni sistem obrazovanja. „Na primer, u mašinstvu smo smo uvodili obrazovne profile, odnosno dva spajali u jedan, kao što je na primer bravar-zavarivač“, kaže Zoran Spasić iz ovog Zavoda.

U zavodu veruju i da će uvođenje dualnog obrazovanja i stručnog usavršavanja tokom školovanja, obezbediti i dobro obučen kadar. Sa druge strane u zanatskim školama upozoravaju na odlazak budućih radnika u inostranstvo.

„Dobar majstor je zlata vredan i u Srbiji i u inostranstvu, ali deca nakon određenog vremena provedenog u Srbiji, odlaze naravno u inostranstvo gde imaju bolje uslove za rad“, ističe Dragana Radovanović.

Iz prosvete upozoravaju da od brzine kojom će biti sprovedene reforme u obrazovnom sistemu, ali i od rasta privrede, zavisi da li će se trend odlaska mladih iz Srbije nastaviti.

Izvor: N1