Srbija mora da uhvati korak sa trendovima

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Marko Rupena

Kada odete u inostranstvo kao neko ko dolazi iz istočne Evrope, pogotovo iz zemlje koja nije članica Evropske unije, imate manje mogućnosti nego osoba istih kvalifikacija iz Češke ili Slovačke, kaže za BIZLife Aleksandar Hangimana, Country Oparations Manager kompanije Manpower u Srbiji. Komentarišući sve češće odlaske naših ljudi ’trbuhom za kruhom’Hangimana navodi da mnogi nisu svesni konkurencije, pre svega imajući u vidu da u ovoj krizi svi iz Evrope konkurišu za neka dobra radna mesta. „Ukoliko nisu veoma stručni, nemaju znanja i kvalifikacije koje se traže, naše ljude u inostranstvu čeka ono sa čim se suočavaju Bugari, Rumuni i Hrvati na razvijenim tržištima, a to su nisko plaćeni poslovi.“ Prema mišljenju mog sagovornika mlade, obrazovane osobe to sebi ne bi trebalo da rade.

Naše tržište rada s druge strane može biti naročito interesantno internacionalnim kompanijama. „To je ujedno i šansa za mlade koji tek ulaze u poslovni svet. Uvek je pitanje da li ste u ambijentu koji će prepoznati talente i dati vam šansu da napredujete. Uvek ima onih koji nisu zaslužili pozicije na kojima se nalaze, ali to nije slučaj u privatnom sektoru, naročito u internacionalnim kompanijama koje imaju jasna pravila i standarde. Stvar je veoma jednostavna – svaka kompanija ima za cilj da uveća svoj profit, poslovanje i brend“, navodi Hangimana ističući da ovakve kompanije imaju plan kako da iz interne mreže ’izvuku’ ljude, da ih neko prepozna i preporuči.

Postoji apatija među ljudima, primećuje Hangimana, i često na razgovore za posao dolaze sa predubeđenjem da je sve namešteno. „To nije tako. Kompanijama je bitno da izaberu prave ljude.“ Osvrćući se na neka prošla vremena i dalje prisutnu pretenziju među mladima ka nekom državnom poslu, moj sagovornik tvrdi da sebi činimo medveđu uslugu slušajući o tome kako je nekad bilo. „Imamo sjajne mlade ljude koje treba pokrenuti, a nažalost su sputani ambijentom i nedostaje im entuzijazma. Al bitno je da ne odustaju.“

Aleksandar-Hangimana-Manpower-FOTO-Marko-Rupena-3Neophodno je ulagati u sebe tokom studija, pa i na prvom poslu koji ne pruža možda veliku zaradu, ali pruža perspektivu, objašnjava Hangimana put kojim je i sam prošao. „To su sve koraci na stepenicama uspeha i sve će to na kraju moći da se kapitalizuje. Neophodan je ambijent koji prepoznaje talente, a čovek sebi mora da stvori posao i poziciju.“

Svakako da smo se dotakli i sve češće teme milenijalaca, generacije kojoj i sami pripadamo. Složili smo se da postoje velike razlike među onima rođenim s početka i kraja ove generacije. „Zaista želimo nešto brže i ne vidimo sebe u jednoj firmi doživotno. Vidim da je novac sve manje presudan faktor u odabiru posla, već taj posao mora da nudi dalji razvoj i učenje. Doduše, čini mi se da stariji pripadnici generacije malo bolje sagledavaju stanje na tržištu i mogućnosti, dok su oni mlađi više okrenuti freelanceu i gotovo da ne mogu da zamisle posao od 9-17h i 20 dana odmora godišnje.“ Manpower grupa do kraja ove godine realizovaće podrobno istraživanje milenijumske generacije i to na nekoliko kontinenata, a biće uključena i Srbija. „Moramo da shvatimo šta je ono što žele, kako misle i gledaju na stvari, kako bismo bili u stanju da odgovorimo na trendove“, objašnjava Hangimana.

Jedan od trendova četvrte tehnološke revolucije je sve više freelance poslova. U Americi već 40 odsto ljudi radi na ovaj način. Sve to podudara se i sa očekivanjima milenijalaca koji sami sebi projektuju visinu zarade i da li im je neki posao interesantan. I kod nas polako kreće ovaj trend, ali se freelance uglavnom svodi na dodatni posao. Doduše ni pravni okvir nije dovoljno jasno postavljen. Tačnije, nije definisano kako raditi direktno iz Srbije za neku kompaniju u inostranstvu, a koja nema predstavništvo u našoj zemlji.“

Pregled: 1 2 | Pogledaj kao jednu stranicu

Izvor: BIZLife

Foto: Marko Rupena

Piše: Ivana Lakić