Vruća letnja tema i u Rusiji – kako do KRAĆE radne nedelje?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Jedna od aktuelnih tema u ruskoj javnosti ovih dana je mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje.

O tome polemišu i građani, i političari, i stručna javnost. Priču je dodatno podgrejalo i najnovije saopštenje Saveza nezavisnih sindikata, u kome se navodi da bi takav sistem rada u Rusiji već sada mogao da se uvede, uz zadržavanje plata.

Sindikalci se pozivaju na Član 102 Zakona o radu, o fleksibilnom radnom vremenu. Кako su naveli, trebalo bi uvesti „kraću radnu nedelju“, povećati radno vreme tokom dana, tako da ukupan broj časova u nedelji ostane nepromenjen.

4×10 umesto 5×8 i kraća nedelja

Кao rezultat toga, objašnjavaju u Savezu, zaposleni dobija dodatni dan odmora, radeći, na primer, četiri radna dana po deset časova umesto pet po osam.

Sindikalci veruju da će skraćenje radne nedelje pomoći da se izbegne premorenost, poveća efikasnost rada i profesionalna radna sposobnost, što bi doprinelo dugovečnosti.

Pored toga, zaposleni će moći aktivnije da učestvuju u životu kolektiva, kao i da posvete više pažnje porodici, sportu i kulturi.

Posebno se naglašava da smanjenje trajanja radne nedelje ne bi trebalo da utiče na zaradu.

Savez nezavisnih sindikata je svoj zaključak o četvorodnevnoj radnoj sedmici uputio Ministarstvu rada, gde je naglašeno da ideja nije u suprotnosti sa Zakonom o radu. Ministarstvo je skrenulo pažnju na to da se dokumentom utvrđuje maksimalno trajanje radne nedelje — 40 časova, a da donja granica ne postoji.

Sindikat smatra da je i 8 sati mnogo

Aleksandar Šeršukov, sekretar Saveza nezavisnih sindikata, glavni urednik centralnog sindikalnog lista „Solidarnost“ podseća da je četrdesetočasovna radna nedelja uvedena u Sovjetskom Savezu 1960. godine, ali je zakon predviđao da će se od 1964. godine preći na radnu nedelju od 35 časova.

„Sada istraživanja, poslovna i medicinska, pokazuju da zaposleni nisu u stanju da održe isti intenzitet rada osam časova. Prema tome, produktivnost im je u padu. Nema smisla držati osobu na poslu sve to vreme. Još jedna važna stvar, u naprednim zemljama sveta je iz tog razloga došlo do robotizacije. Na primer, u Holandiji radna nedelja uglavnom traje 27 časova, što je znatno manje nego naših 40 časova“, rekao je Šeršukov za Sputnjik.


Prema njegovom mišljenju, skraćenjem radne nedelje mogu se stvoriti i dodatna radna mesta.

„Skraćenje radnog dana ili radne nedelje stvoriće dodatna radna mesta za radnike koji su se sada pojavili na tržištu rada, između ostalog usled penzijske reforme. Ovde postoje određene opasnosti, jer će poslodavci pokušati da proporcionalno smanje plate. Međutim, tome se treba suprotstaviti. O ovoj inicijativi trebalo bi da se raspravlja na Ruskoj trilateralnoj komisiji za regulisanje socijalnih i radnih odnosa, koja uključuje predstavnike države, biznisa i radnika“, kaže Šeršukov.

Putinova stranka podržava

U vladajućoj „Jedinstvenoj Rusiji“ podržavaju inicijativu o skraćenju radne nedelje, a član Кomiteta Državne dume za rad, socijalnu politiku i veterane Andrej Isajev je rekao da su deputati spremni da već u septembru započnu razgovor o nacrtu zakona o prelasku na četvorodnevnu radnu nedelju, uz zadržavanje plata.

Isajev je napomenuo da prelazak na četvorodnevnu nedelju treba da bude postepen, da ne bi došlo do šokova za privredu i poslodavce.

Stručnjaci takođe objašnjavaju da se takve stvari ne dešavaju odmah i zahtevaju dovoljno ozbiljna ulaganja, uključujući prekvalifikaciju ljudi i modernizaciju proizvodnje.

To zahteva promenu državne politike u smislu podrške realnoj ekonomiji. Grubo rečeno, da bi se roboti pojavili na radnom mestu, za to je neophodno da država stimuliše proces inovacija.


Pojedini eksperti smatraju da je petodnevna nedelja optimalno rešenje za većinu profesija, ali da bi za određene profesije trebalo razmotriti mogućnost skraćenja, posebno za one radnike koji se bave teškim fizičkim radom ili rade u složenim uslovima.

Ima kompanija koje ne vide pretnju za profit, ali isto tako ima i onih koje bi mogle da se suoče sa gubicima. U konsaltingu bi, na primer, to dovelo do gubitaka, jer bi to značilo manje vremena za privlačenje novih klijenata.

NOVOZELANDSKI primer

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je nedavno rekao da pretpostavlja da će u budućnosti biti usvojena četvorodnevna radna nedelja kako bi se pomoglo radnicima da prevaziđu sindrom izgaranja i hronični umor.

On je dodao da konstantno traganje za uspehom dovodi radnika do hroničnog stresa i umora, što rezultira smanjenjem produktivnosti.

Medvedev je naveo nedavni primer novozelandske kompanije koja je uvela četvorodnevnu radnu nedelju sa trodnevnim vikendom. Кao rezultat toga, rekao je on, produktivnost radnika na sat povećala se za otprilike 20 odsto, a nivo stresa kod zaposlenih značajno je smanjen.


Endru Bars, šef novozelandske kompanije o kojoj je govorio Medvedev, rekao je da su oni takav sistem rada nazvali 100-80-100. Кako je objasnio, to znači da se radnicima isplaćuje plata od 100 odsto. Oni rade 80 odsto vremena, pod uslovom da daju firmi stopostotni rezultat. To je, kako tvrdi, dovelo do povećanja ukupne produktivnosti.

Prošlog meseca, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala sindrom izgaranja kao profesionalni fenomen koji proizilazi iz stresa na radnom mestu i dovodi do iscrpljenosti i psihičke odsutnosti.

Istraživanje sprovedeno u junu pokazalo je da je skoro polovina Rusa, čak 48 odsto njih, odbacila ideju o skraćenju radne nedelje, ali da je to povezano sa strahom od gubitka posla ili smanjenja prihoda. Oko trećine ispitanika glasalo je za četvorodnevnu radnu nedelju, dok je oko 17 odsto Rusa reklo da im je svejedno koliko će dana u nedelji raditi.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.