Podvojena ličnost – umetnik i direktor
Biznis karijeru počeo sam u advertajzingu kao copywriter i kreativni direktor. Mic po mic, iz kreativnog miljea sam se pomerao ka biznisu.
Upoznajte Stevana Vraneša – diplomiranog dramaturga i regionalnog direktora korporativnih i pravnih poslova u kompaniji Imperial Tobacco. Ozbiljan biznis uspešno kombinuje sa umetnošću. Kaže da u svojoj kompaniji ima podršku. U velikoj korporaciji imaju razumevanja i za to kada po nekoliko dana „pobegne“ sa posla, ne odgovara na pozive i mejlove, a sve to da bi napisao scenario. Na spisak svojih uspeha Vraneš može da dopiše i to da će predstava „Svedobro“, koju izvodi Narodno pozorište iz Užica, a koja je rađena po njegovom dramskom tekstu, učestvovati na ovogodišnjem Sterijinom pozorju kao i na festivalu Joakim Vujić.
„Ja sam dvostruka ličnost, doduše još uvek bez dijagnoze. U svom korporativnom-biznis životu trenutno radim kao direktor korporativnih i pravnih poslova u kompaniji Imperial Tobacco za Adriatic regiju. Bio sam i u medijima, izdavao i lansirao brojne magazine. Biznis karijeru počeo sam u advertajzingu kao copywriter i kreativni direktor. Mic po mic, iz kreativnog miljea sam se pomerao ka biznisu. Sada mogu da kažem da sam u jednom surovom biznisu koji ima svoju ikonografiju i izazove. Ima i svoje zabavne momente, ali je „hardcore“ biznis – nema šale.“
Da li je put od kreative do surovog biznisa prirodan?
„Ja bih rekao da to uopšte nije prirodan put, mada sam se ja navikao. Povuče vas prilika, okruženje, povuče vas i finasijska ponuda. Mogućnost da ostvarite ambicije. Ima puno ljudi koji su iz umetnosti prešli u razne druge vode, ima i ljudi iz biznisa koji se bave umetnošću kao hobijem. Ipak, mislim da nije uobičajeno da neko paralelno gura te dve karijere na profesionalnom nivou. To može malo da naparavi profesionalnu zabunu u glavama drugih ljudi koji se zapitaju – šta ti sve to radiš i šta si ti, čemu sve to. Lepa strana je to što vi lično možete da uživate i u jednom i u drugom.“
Koliko ti je kreativni deo ličnosti pomogao u biznisu, a koliko odmogao?
„Pomogao mi je mnogo. I obrazovanje koje sam imao iz domena pozorišta ili filma je uvek bio moj kec iz rukava. To je bila uvek neka tačka razlikovanja od nekih ljudi koji su u tom trenutku meni bili konkurencija. Ljudi vole da provode vreme sa onima koji znaju nešto o umetnosti ili imaju neku kreativnu crtu. Neke stvari koje sam naučio na dramaturgiji sam kasnije često primenjivao u biznisu. Sve što sam do sada radio, uvek je imalo neku stratešku crtu ili crtu kreiranja određenog koncepta. To je vrlo slično početku rada na scenariju za film – tada morate da budete strateški orijentisani, da imate neki koncept i da ga posle toga razradite. O tome često i govorim na radionicama koje držim studentima i biznis zajednici – kako možete da primenite tehnike pisanja scenarija u svakodnevnom biznisu.“
I kako se to radi?
„Postoje jasni recepti i formule. Morate da osmislite jasnu temu i ideju za sve što želite da napišete ili naslikate, za pesmu koju želite da napišete. Isto tako morate da definišete šta je tema i ideja u biznis planu koji pravite. Zatim morate i da ga vrlo dobro razložite i pretvorite u priču. Ljudi od pamtiveka vole da čuju dobre priče. Tu priču morate na pravi način da ispričate. I tajming je veoma bitan – morate da pratite šta se događa oko vas i da imate osećaj za vaš lični, kao i za tajming drugih ljudi.“
Kakav je u tvojoj firmi odnos prema tebi kao „podvojenoj ličnosti“?
„Odličan je odnos. Ja imam sreću da radim u menadžment timu koji kada se okupljamo u Beogradu ne tražI ono klasično – da idemo na večeru ili piće, već pitaju šta možemo u pozorištu da odgledamo. Za mene je to veliko zadovoljstvo i privilegija. Nailazim na razumevanje i stvarno su svi zainteresovani za ono što radim u tom umetničkom segmentu. Za vreme rada na predstavi „Svedobro“, morao sam po nekoliko dana da odsustvujem sa posla i nisam imao nikakav problem zbog toga. Morao sam da pobegnem i od posla i od porodice. Morao sam da se izolujem i odem daleko, da ne dođem ni u iskušenje da nekoga pozovem na kafu. Za razliku od posla gde sam timski igrač, pisanje je za mene veoma individualan i intiman čin.“
Ako možemo da svedemo na procente i cifre – koliki udeo kreativnost ima u poslovnom uspehu?
„Teško je to precizno reći. U kreativnoj industriji procenat je veoma veliki. Kreativnost ima svoje mesto i u svim drugim oblastima. U mom slučaju je taj procenat 50:50. Trudim se da budem racionalan, da sagledam realnost neke biznis situacije, da potražim nekoliko rešenja koja ne bi bila konvencionalna i koja konkurencija možda ne vidi. U inovacijama kreativnost je presudna. Kreativni pristup ljudima i rukovođenju timom se za mene podrazumeva.“
Ako neko nije dovoljno kreativan, šta da radi, može li to da se nauči?
„Ne znam da li može da se nauči, ali može da se unapredi. Postoje sposobnosti sa kojima smo rođeni. Ne bih da širim iluziju da se stvari mogu radikalno preokrenuti. Postoji mogućnost da neko nije otkrio određene delove sebe, da ga je neki krut sistem obrazovanja, roditeljskog vaspitanja ili okruženja zadržao u određenim okvirima, pa da pronađe te neke svoje kvalitete kasnije. Bez obzira na taj okvir, ako damo šansu sebi uz vreme, trud i pokušaje, milsim da kreativnost može da se unapredi. Postoje alati koji u tome mogu da pomognu. Trudim se da te alate uvek ponudim svojim saradnicima; da podstaknem kreativnost u timovima u kojima radim, da bar malo pomerim granice, da inovativnim pristupima koji se koriste umetnosti otvorim nove horizonte“.
Izvor: BIZLife magazin
Piše: Bojana Milovanović
