Potvrda da će se graditi „Turski tok“?
Imovina rusko-srpske kompanije koja treba da gradi gasovod „Turski tok“ kroz Srbiju sa 54,6 miliona evra povećana na 192,9 miliona, pokazuje baza podataka Agencije za privredne registre (APR).
Vrednost imovine Gastransa povećala se 3,5 puta, odnosno 253 odsto, sa 6,44 milijarde dinara na 22,74 milijarde, pokazuje baza podataka APR, kaže za Politiku doc. dr Dejan Molnar, sa Katedre za ekonomsku politiku i razvoj, koji se bavi nacionalnom ekonomijom i ekonomikom energetike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Šta zapravo dokapitalizacija znači, Molnar kaže da je reč o dodatnom ulaganju kapitala u preduzeće, koji se obično koristi za povećanje ili poboljšanje kvaliteta osnovnih sredstava, kao što su zgrade i oprema (mašine), ali i za nabavku licenci i patenata.
Dokapitalizacija može, ali ne mora da doprinese promeni vlasničke strukture. To zavisi od toga ko i koliko sredstava ulaže. „U konkretnom slučaju, švajcarsko privredno društvo (član Gastrans) uplaćuje sredstva na račun Gastransa. Reč je o povećanju vrednosti kompanije, budući da se povećava kapital društva“, objašnjava on.
Očito je da su Gastransu potrebna likvidna sredstva i zato je osnivač iz Švajcarske uplatio novac, ali se ne navodi koliko je koji osnivač švajcarske firme (ruska i srpska strana) učestvovao u navedenoj uplati. To APR ne registruje, već samo činjenicu da je osnivač povećao osnovni kapital Gastransa, objašnjava Molnar.
Naime, Radio Slobodna Evropa je pre dva dana objavila da je, prema podacima APR, Gastrans dokapitalizovan sa 16,3 milijarde dinara (oko 137,7 miliona evra).
Vest da je ova kompanija dokapitalizovana sa skoro 200 miliona evra potvrda je da će ovog projekta biti, kaže predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić. Odluku o dokapitalizaciji je u ime kompanije Gastrans potpisao jedan od direktora, Dušan Bajatović, ujedno i direktor Srbijagasa.
Reč je, kaže Vuletić, o bivšoj firmi koja je trebalo da gradi „Južni tok“, koja je i registrovana u Švajcarskoj. S obzirom na to da taj novac nije potrošen, jer je projekat propao, biće iskorišćen sada.
Izvor upućen u celu priču kaže da je tačno da se dokapitalizacija radi preko Švajcarske. Mnogo važnije od toga je, dodaje, da će se projekat realizovati. Trenutno se čeka građevinska dozvola, nakon čega posao kreće, s tim što, bar za sada, nema nagoveštaja da će se dan početka gradnje posebno obeležavati u Srbiji. Najviše zbog lošeg iskustva s propalim „Južnim tokom”, pa se planira da se sačeka kraj izgradnje.
S druge strane, Srećko Đukić, poznavalac međunarodnih gasnih prilika, ostaje i dalje skeptičan, jer, kako kaže, još nema zelenog svetla od Brisela i Vašingtona da aminuju ovaj projekat. Bez razgovora i dogovora, makar sa Briselom, od gasa i gasovoda nema ništa, kategoričan je on.
Osim toga, srpska strana radi mimo trećeg energetskog paketa i pravila EU, kaže on i dodaje da bi lično voleo da vidi odluku bugarske vlade da su ovog puta odlučno protiv pritisaka Vašingtona i Brisela da na svoju ruku gradi gasovod.
Bugari nam približili „Turski tok“?
Druga vest koja Srbiju možda približava „Turskom toku“ mogla bi da bude i potvrda Bulgartransa, koji kroz Bugarsku treba da realizuje ovaj projekat.
Naime, oni su pre dva dana proglasili pobednika na tenderu za proširenje bugarskog sistema za prenos gasa. Posao su dobili konzorcijum italijanske i saudijske firme, što omogućava početak gradnje „Turskog toka“ preko Bugarske.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
