Povlastice za firme koje koriste ćirilicu
Gradske vlasti Beograda najavljuju povlastice za firme koje svoje nazive istaknu na tom pismu. Firme koje su zakupci prostorija grada imaće pet odsto popusta na sve takse ako naziv firme istaknu na ćirilici, prenosi RTS.
„Time smo hteli da podstaknemo i druge organe i druge lokalne samouprave da na ovaj način pomognu da se sačuva ćirilica“, kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Od Slavije do Knez Mihailove više od 95 odsto radnji ima naziv na latinici, a nove pogodnosti važiće i za strane i za domaće vlasnike.
„Kada pričate sa strancima i kažete da želite ćirilicu, da želite da sačuvate svoje pismo, oni to razumeju zato što oni čuvaju svoje pismo i svoju kulturu i tu nema problema. Više problema je sa našim ljudima koji ne razumeju i misle da treba da zaboravimo ćirilicu“, kaže Vesić.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji su registrovana 127.604 privredna društva i 234.269 preduzetničkih radnji, a broj onih koji su na ćirilici je zanemarljiv – tek oko pet odsto privrednih društava i nešto više od jedan odsto preduzetničkih radnji.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
Morpheus
Neće naziv firme sačuvati ćirilicu. Za strane nazive je tragikomično kada se napišu ćirilicom, tačka. Poređenja sa Rusijom i Bugarskom nisu adekvatna jer je kod njih višedecenijski život iza gvozdene zavese ostavio ogroman efekat na osećaj za engleski i druge strane jezike. Zato je bilo neophodno iz praktičnih razloga da strana imena pišu ćirilicom. Kako bi inače značajan udeo pogotovo ruralne populacije čitao ta imena? Kod nas je bilo potpuno drugačije i svako busanje sa "čuvanjem ćirilice kroz insistiranje da se Starbucks piše sa tim pismom" je najbednije flertovanje sa najjeftinijim populizmom. U eri poslednje industrijske-komunikacijske revolucije ovo okretanje deluje maksimalno jadno i grotesksno.