Povoljno skladištim kancerogeni otpad – šifra bunar
Piše: Milenko Vasović
Šta li se nalazi u glavi čoveka koji je u svojoj njivi zakopao 25 tona opasnog otpada? Kakve treba da su ti misli pa da učiniš tako nešto. Nekada su domaćini po dvorištima i njivama zakopavali dukate i ostalo blago, a evo gde smo sad stigli.
Kod izvesnog Zoran M. u obrenovačkom sela Vukićevica policija je otkrila burad sa kancerogenim supstancama. Ne bih voleo da se orodim sa takvim čovekom. Onaj koji truje zemlju, sutra može da otruje i … znate već koga. Ako se otkrije da su zatrovani okolni bunari, ne bi mu bio u koži kad komšije navale na njega.
Bezuman je čin Zorana M. Međutim, i to je rezultat našeg sveopšteg odnosa prem prirodi (ili Bogu). Setimo se samo priča da je u toj i toj planini uskladišten otpad, da u taj i taj rudnik noću kamionima dovoze otrove. Država je to povremeno demantovala, ali neubedljivo.
Ko prođe Srbijom ne može se oteti utisku da je ovde zagađenje svake vrste dozvoljeno, odnosno da nije kažnjivo. Pa kad je već tako što izvesni Zoran M. ne bi na svojoj njivi napravio biznis sa opasnim otpadom. I on nije jedini, ubrzo je otkriven još jedan sa 100 buradi opasnih materija. A najavljuje se da takvih lokacija ima još.
Ima, međutim deo priče koju vlast iz nekog razloga neće da nam saopšti. Pre svega valjalo bi da znamo da li je otpad dopremljen iz inostranstva ili ne. Ako je “uvezen” kako je mogao da pređe granicu, koji su to kanali, ko je to zažmurio? Takve gadosti se rade za debele pare.
Preuzimanje i skladištenje opasnog otpada u svetu je veliki biznis. Uglavnom bogate zemlje udomljuju opasne materije sirotinji za mnogo manje para nego što bi ih to koštalo kod kuće. Obično se to radi kao državni projekat i krije se od očiju naroda iz razumljivih razloga.
Ako li je, pak, opasni otpad domaći proizvod valjalo bi da saznamo ko je proizvođač. Da li je to kakva državna fabrika, ko li rukovodi njome? Na kom tender je odabran “skladištar”? Da li je kakva stranka stala iza “biznisa”? Koja je glava sve to smislila, i štošta još. Izgleda da uprkos količini štetnih materija veći otrovi šetaju iznad zemlje, nego što su oni zakopani.
A valjalo bi da znamo i zašto je Udba čekala od avgusta kada je saznala za otpad, do decembra kada je otkopan.
Izvor: BIZLife
