Predsednički izbori: Ljudi se drže za reč, a volovi za rogove
Piše: Nataša Mijušković
Da li će i ovoga puta promeniti javno izrečenu odluku nakon što najviši zvaničnici partije, čiji je lider, zatim državni funkcioneri i koalicioni partneri budu „insistirali“ da se kandiduje za predsednika Republike? Zašto se ubedljivo najjača partija u zemlji pribojava drugog kruga i zašto, sva je prilika, ima samo jednog kandidata za najbitnije funkcije?
Pre samo četiri meseca, sredinom oktobra, predsednik Vlade je saopštio da se neće kandidovati za predsednika: „Kažu, glupi Vučić želi da pobedi na predsedničkim izborima, a ja se neću ni kandidovati”. Da se nešto dešava bilo je jasno poslednjih dana decembra, kada je premijer najavio da će odluku o predsedničkom kandidatu SNS saopštiti za “dva-tri meseca”, iako je istog dana, samo sat ranije, Tomislav Nikolić rekao da ima podršku Aleksandra Vučića, da od sebe ne vidi boljeg kandidata – i da će do Božića objaviti da li ulazi u predsedničku trku. Saopštavanje odluke je odložio, ali je na Badnji dan saopštio da se s liderom naprednjaka dogovorio da odluku, zajedno, donesu na Sretenje. Ipak, tada je izjavio i da bi ga iznenadilo da se Vučić kandiduje i, istovremeno ga, “da se Vlasi ne dosete”, pohvalio: “Čovek koji je za četiri godine podigao Srbiju ne verujem da bi lako odstupio od posla premijera u kojem u naredne četiri godine može da ima još uspeha. Vladu treba voditi sa tom energijom”. Doduše, tada je poručio i da Vučiću nikada ne bi bio protivkandidat.
Da li će Tomislav Nikolić održati obećanje ako se Aleksandar Vučić kandiduje? Jednako je verovatno koliko i da premijer održi obećanje da se – ne kandiduje za predsednika. Šta, međutim, ako (nezadovoljni) deo SNS-a bude insistirao da se aktuelni predsednik, uprkos mogućim okolnostima, ponovo kandiduje? Ko će mariti za reč (osim dokonih hroničara) naspram privilegija koje sleduju? Jer, da više ni deklarativno ne treba da misle na državu i građane bilo je jasno za vikend kada je predsednik SPS-a Ivica Dačić saopštio da samo kandidatura lidera SNS-a obezbeđuje sigurnu pobedu u prvom krugu. “Neću da moja sudbina zavisi od nečijih nerealnih ambicija”, bio je iskren predsednik SPS-a koji će, možda, i sam u predsedničku trku, ako se Vučić ne kandiduje. Savetuje mu da se ne igra kao Milošević i Tadić (treba mu verovati, jer je tada bio uz obojicu).
SNS se, međutim, nije ogradio od izjave koalicionog partnera o “nerealnim ambicijama” svog predsedničkog kandidata iz 2012. godine, koji bi sada još jedan mandat. S druge strane, mediji “saznaju” da je sve više onih u SNS-u koji su za to da se njihov lider kandiduje za predsednika: Nebojša Stefanović, Miloš Vučević, Marija Obradović, Jadranka Joksimović, Maja Gojković, Zlatibor Lončar, Marko Đurić, Igor Mirović, pa i Zorana Mihajlović koja do skoro nije krila predsedničke ambicije. Doduše, dok je za kandidata vlasti slovio samo aktuelni predsednik.
Ako su Nikolić i Vučić išta naučili od Šešelja dok su bili u Srpskoj radikalnoj stranci, onda je to da se prljav stranački veš ne iznosi u javnost sve dok “ne dogori do nokata”. Dve kandidature mogle bi da budu fitilj.
Izvor: BIZLife
