PREDUZETNIČKA PRIČA: Žene koje prkose balkanskom stereotipu

Slobodanka, Snežana, Ivanka i Beba su žene koje prkose balkanskom stereotipu da kada uđeš u zrelije godine više niko, osim tvojih bližnjih, ne računa na tebe. Osnovale su 2007. godine u Beogradu udruženje „Izvorje“  i danas zajedno rade u svojoj tkačkoj radionici, kreiraju  modele, učestvuju na domaćim i međunarodnim izložbama i bore se za posao koji vole.

Svaka od njih ima svoju ličnu zanimljivu priču o motivima zbog kojih se bavi ovim poslom ali su složne da posustati neće i planiraju izlazak na svetsko internet tržište kako bi njihovi proizvodi bili dostupni stanovnicima cele planete.

Slobodanka Salzberger Ivković kaže da je po odlasku u penziju 2002. godine znala da starost neće provoditi gledajući televizijske serije i pijući kafu sa komšinicama. Rešena je bila da se bavi nekim poslom, a njen fokus u početku bio je usmeren ka sito štampi jer je po struci tehnolog. Ali je jednog dana slučajno srela drugaricu koja je predložila da krenu na kurs tkanja.

„Nikada pre toga nisam razmišljala o tkanju. Nikada mi nije palo na pamet, ali raspitala sam se o kursu, oduševila se i prijavila se“, nakon čega je tkanje postalo njen život.

Snežani Ladolež život je promenila poseta Etnografskom muzeju gde se susrela sam tkanjem, zavolela ga, a 2004. godine napustila „siguran“ posao na železnici jer je htela da se potpuno posveti ovom poslu.

„Mislila sam i još uvek verujem da od tkanja može da se živi. Jednom kada uđete u ove niti, možete ponekad da posustanete, ali nikad i da odustanete. Mnogo smo dobili od ovog posla. Postali smo bolji ljudi, sveli smo svoj ego i sujetu na minimum. Ovde svako može da bude ono što jeste a da ne mora da se pravda“, naglasila je Snežana.

Ona kaže da su izlagale na skoro svim manifestacijama koje je organizovao grad Beograd, učestvovale su na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu a „Katapult“ u Knez Mihajlovoj jedno je od mesta na kojima vole da prodaju svoje proizvode.

Prema njenim rečima cena njihovih proizvoda nije mala jer je u pitanju ručni rad, ali se za tržište bore na više načina – prodaju komisiono, na izložbama, a sada je u planu i izlazak na internet i izrada novog sajta koji će ih učiniti vidljivijim na virtuelnom tržištu.

„Nama bi pomoglo kada bi država htela da stane iza rukotovoraca i da nam dozvoli grejs period u poslovanju od godinu do dve dok se posao ne razradi. Mi za razliku od drugih proizvođača ne možemo za jedan dan da napravimo gotov proizvod i da ga plasiramo na tržište. Zato mora da postoji razlika između mašinskog i ručnog rada“, ocenila je ona.

Ivanka Vidojević ovim se poslom bavi od 1981. godine. Tkanje je naučila u Norveškoj, jer je po završetku srednje škole bila stipendista norveške vlade pa je u toj zemlji završila školu za oblikovanje drveta, keramike i tekstila.

Devedesetih godina prošlog veka osnovala je tkačku radionicu sa drugaricom i dobro im je išlo ali je njihov razvoj sprečila kriza i rat 1999. godine kada su morale da ugase radnju.

„Bilo je vremena kad sam zarađivala više nego bilo ko u kući. Danas nije tako, ali verujem da će biti bolje. Zadovoljna sam i uvek bih izabrala neki posao koji se radi po principu „u se i u svoje kljuse“. Nisam asocijalna ali nikada nisam radila u nekoj firmi i moj je izbor da radim sama“ kaže ona i poručuje svima, a naročito ženama, da rade poslove za sebe a ne za  tuđe firme po 12 sati svakog dana. Isto savetuje i svojoj deci.

„Imam ćerku i sina. Oni rade u nekim firmama i relativno su zadovoljni, ali ja mislim da im dušu uzeše. Pre tri godine sam im rekla – u redu, radite vi to i treba posao da naučite, ali stalno se mentalno usmeravajte ka nečem samostalnom. Idite ka svom poslu“, kaže Ivanka.

Beba Subotić ima 55 godina,  nekada je živela u Sarajevu, ali je u Beogradu otkrila svoj umetnički talenat i trenutno pohađa časove tkanja u ovoj tkačkoj radionici.

Kaže da ne može mnogo da zaradi, ali je zadovoljna jer joj posao kojim je počela da se bavi pričinjava veliko zadovoljstvo.

Udruženje „Izvorje“ osnovano je 2007. godine. U početku ih je bilo četiri, a danas je u ovoj radionici okupljeno 10 žena. Svaka od njih je autntična priča za sebe, ali zajedno čine neraskidivu celinu i sve su tu iz zadovoljstva i ljubavi prema tkanju.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir