Da nisam imao podršku porodice, mogao bih da sanjam o privatnom biznisu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Cvetanovići su prodali ujakov stan za 30.000 evra. Maminog brata preselili su kod sebe, jedan deo tog novca uložili su u plac a drugi deo u izgradnju splava. Taj splav ubrzo je postao kafić a neku godinu kasnije hotel na vodi. Nedaleko iza Palate Srbija, na Dunavu, danas se nalazi Botel Charlie, čiji je vlasnik Vladimir Cvetanović.

„To je bilo samo početno ulaganje. Prodato je dosta nekretnina da bi se ovo izgradilo. Investicija se još nije isplatila i mi i ne očekujemo da nam se brzo isplati ali imamo normalan život, platu malo bolju od proseka i radno mesto iz snova. Pokušavali smo u početku da konkurišemo za neke državne subvencije ali kako je administracija taj postupak odugovlačila oko sedam meseci na kraju smo odustali, otvorili firmu i počeli sami. Da nisam imao podršku svoje porodice i da nismo imali novca da izgradimo ovo, mogao bih samo da sanjam o privatnom biznisu. Da napraviš nešto u Srbiji sam, bez bilo čije podrške – teško. Firmu smo osnovali 2014.  a tek smo prošle godine počeli da ’dišemo’“, kaže Vladimir.

U početku je ovaj specifičan hotel na vodi bio kafić koji se iznajmljivao za razne proslave i žurke. Kasnije je prerastao u hotel, koga su registrovali kao botel iako nije brod, kako bi bili uočljivi, pre svega, stranim gostima koji borave u Beogradu a zanima ih smeštaj na vodi. Pokazalo se da je to bila dobra odluka jer danas se posao razvija i sve više turista odseda u ovom vidu smeštaja.

„Sećam se prvog gosta, sećam se oduševljenja kada smo izdali tri sobe, to je bilo sjajno. Zimus nam je bio gost  jedan Britanac, bukirao čovek sobu na 10 dana. Mi smo razmišljali: ’Ma gde će u sred zime Britanac da bude ovde 10 dana’? Međutim, čovek je ostao tri meseca. Morali smo da ga ’izbacimo’ iz hotela jer nije dozvoljeno više da boravi tu“.

Vladimir smatra da je Beograd bio i ostao centar Balkana i da će turizam u glavnom gradu rasti neverovatnom brzinom. I sada se već to oseća.

„Mi skačemo sa prometom 100 odsto u pojedinim mesecima ove godine u odnosu na iste mesece prošle godine.  Beograd je  još uvek neotkrivena destinacija i ljudi će tek dolaziti“.

Vladimir smatra da ovo nije biznis u kome čovek može da se brzo obogati ili da se obogati uopšte, ali na duže staze jeste isplativ.

„Ovde može da se očekuje zarada od oko 30 odsto od ukupnog prometa i to je to. Dok platiš državu, račune, komunalije, zarade, održavanje ostane ti taman toliko. Održavanje objekta je veoma skupo i svake godine zahteva ulaganja od 3.000 do 4.000 evra. Veliki je problem zimi ako se pojavi led a naša država nema nijednog ledolomca da spreči stvaranje veće ledene površine koja nama prouzrokuje štetu. Da ima isplativijih priča od ove, ima, ali zato je užitak veliki i isplati se na duže staze“.

Vladimir kaže da je i njemu, ali i komšijama koje u blizini imaju svoje hostele, u početku veliki problem predstavljao nedostatak infrastrukture.

„Izdavali smo smeštaj i bavili se promovisanjem naše lepe zemlje, a nismo imali jednu stazu preko livade, da gost dođe do nas a da se ne ublatnjavi. Napravili smo svoju stazu, popločali je da ljudi ne bi išli po blatu, ali je onda jedan od nas zbog toga dobio krivičnu prijavu. Kad je bila vojna parada, tenkovi su izrovali travu, pa kad padne kiša sve se pretvori u blato. I kako ja da kažem gostu – kad te taksi ostavi na ulici pređi preko livade, ima blata…to je bio ogroman problem. U međuvremenu je ovde u blizini izgrađen park pa je „nikla“ i jedna betonska staza o kojoj smo mi dugo vremena sanjali“.

On smatra da su trenutni problem vrlo niske cene smeštaja u Beogradu u odnosu na sve zemlje regiona kao i nedostatak radne snage. Kaže da mu se od 15 pozvanih ljudi na razgovor za posao, na sastanku pojavi samo pet. Takođe je mišljenja da bi država morala da prepozna da je mala privreda stub svake, pa i naše ekonomije, te bi trebalo mnogo više subvencija ali i olakšica obezbediti ovom sektoru.

„Birokratija je, takođe, veliki probelm. Mi moramo da vodimo knjige pića a to je budalaština veka koju niko više ne radi. U Srbiji kad praviš koktel ti moraš da praviš kalkulaciju – koliko čega ide u taj koktel. Smešno – praviš kalkulaciju za nes kafu, koliko limuna ide u limunadu ili koliko mleka u espreso kafu. Ja imam dobrog knjigovođu koji mi to radi, ali to je besmislica“, smatra Vladimir.

Planovi za budućnost svode se uglavnom na proširenje kapaciteta. Njegov hotel trenutno ima osam soba a u planu je da se dogradi još 14 soba i šest luksuznih apartmana.

Iako kaže da je veoma zadovoljan poslom koji radi, uprkos svim teškoćama, Vladimir poručuje jedan drugi biznis mladim ljdima, koji je trenutno vrlo isplativ a dostupan.

„Najpametnija moguća stvar koju mladi ljudi mogu sad da počnu je da kupe kuću sa zemljom za 5.000 evra u nekom selu u unutrašnjosti, izgrade jedan plastenik na pola hektara zemlje i to će im doneti zaradu od najmanje 10.000 evra godišnje. Šta god da zasade. Neka kupe zasad, na primer borovnicu čija je otkupna cena pet evra na veliko. Ja da nisam u ovo ušao sigurno bih uložio u posao proizvodnje hrane. Čak razmišljam ozbiljno, da pored ovog , uđem i u taj posao.

Piše: Tanja Njegomir

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife