Deda je započeo posao a ona ga posle mnogo godina nastavila

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir

Postoje ljudi koji su od svog hobija i porodične tradicije razvili privatan posao i uživaju u onome što rade. Dragica Filipović započela je sopstveni posao ne tako mlada, ali je bila istrajna, energična i odlučna da uspe. Pčelarstvom je počela da se bavi pre nešto više od tri godine i polako staje na „zelenu granu“.

 „Moj motiv da započnem privatan posao bio je dodatni prihod. Nisam čula do sada da je neko započeo neki posao iz dosade. Kod mene je dodatni prihod bio motiv i želja za uspehom u poslu koga sam se latila. Pored toga, zadala sam sebi zadatak da unapred obezbedim zalihu meda. Najpre za za sebe i  svoju porodicu imajući u vidu njegova lekovita svojstva i dobar uticaj na imunitet. Redovno ga svi u kući koristimo. A kasnije i za druge kupce, što mi je vremeno uspelo“, kaže ona.

Na početku nije znala odakle da počne, jer nije  imala iskustva u ovom poslu. Kolega Mile joj je pomogao da uđe u svet pčelarstva i nauči najvažnije.

„Nisam registrovala firmu, već se pčelarskim poslom bavim preko poljoprivrednog gazdinstva. Ideja je postojala odavno u našoj porodici. Moj deda, otac moje majke, bio je pčelar. Pomislila sam da bih i ja mogla da se bavim time i nastavim porodičnu tradiciju koja je, godinama nakon njegove smrti, bila prekinuta. Kolega me je uveo u svet pčelarstva, dajući mi savete i smernice, hrabreći me. Svakako da je pčelaru početniku potrebna pomoć i nemoguće je to raditi a da kraj sebe nemate pomoć. Dobro je što sam imala pomoć iskusnog pčelara“.

Dragica kaže da nije dovoljno samo kupiti paketni roj pčela i postaviti košnicu, već je potrebno znati šta raditi dalje.

„Neophodno je naučiti kako izgleda leglo, da li je prisutna matica, kako ukovati i označiti ramove, zatopiti satne osnove, kada ih i kako dodavati u košnicu da bi se time proširilo i jačalo pčelinje društvo. Samo jako društvo može doneti prinos meda za vreme medne paše“.

Za ovo su potrebna konkretna znanja nekoga ko ima iskustva i ona je zahvalna što je tu vrstu pomoći imala. Pored kolege, uz nju su bili  i brojni projatelji koji su joj pomagali prilikom postavljanja postolja za pčele, selidbe na pašu…

„Takva pomoć mi je neophodna i uvek dobrodošla jer su to fizički poslovi koje ne bih mogla sama da iznesem. Većinu posla odradim sama, ali ima dosta toga što je fizički neizvodivo bez nečije pomoći“.

 Dragica kaže da je u startu uložila oko 600 evra za kompletnu opremu koja je bila neophodna za početak rada.

„Na početku je bilo i početničkih problema –  kako naučiti sve što je neophodno, gde postaviti pčelinjak, ispitati konfiguraciju terena, kako postaviti postolje. Trebalo je mnogo fizičke kondicije i snage da bih sve to uradila kvalitetno. Problem mi je predstavljao i nepristupačan  teren, pa sam bukvalno preorala parcelu i napravila stepenice, kako bi pristup pčelinjaku bio bolji“, kaže ona.

Kada su u pitanju principi poslovanja, za Dragicu to pre svega znači biti realan u onome šta očekujete od posla.

„Smatram da bi trebalo zacrtati realne ciljeve koje je moguće postići i u startu ne očekivati previše. Pored toga, potrebna je i vera u sebe i upornost. Takođe, i informisaonost i praćenje trendova i noviteta u poslu koji radite“.

Sebe smatra početnikom u ovom poslu, ali je spremna i dalje da uči i razvija se. Postoje ljudi koji se pčelarstvom bave godinama i nije nimalo jednostavno izboriti se za svoje „mesto pod Suncem“, smatra ona.

„Planova za budućnost ima i uglavnom su vezani za proširenje tržišta i proizvodnju većih količina za prodaju. Cilj mi je proširenje pčelinjaka ali razmišljam i da se bavim apiterapijom. Imam ideju da napravim slanu sobu, ali u pčelinjaku. Nadam se da će ta ideja zaživeti“, kaže Dragica.

Svakome ko razmišlja da pokrene svoj posao, ona poručuje da se prethodno dobro informiše o onome čime želi da se bavi kao i svim mogućim rizicima. Važno je imati ideju, ali je neophodno pažljivo se upustiti u nešto novo, smatra ona.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir