„Beograd je PRETRPAN – tamo više nema ni nekih para a još manje SMISLA“

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Tanja Njegomir

U vremenu kada se mnoga sela u Srbiji gase a staovništvo iseljava, jedno selo nadomak planine Rtanj, u opštini Sokobanja poslednjih godina beleži porast stanovišta. U  selo Vrmdža doselilo se više porodica koje grade život u skladu sa prirodom. Jedan od njih je i Ilija Travar, koji je stabilan posao u gradu, zamenio seoskim životom i proizvodnjom organskih začina. „Prezivam se Travar i čime sam drugo mogao da se bavim nego biljkama“, u šali konstatuje ovaj mladi čovek pun entuzijazma, koji je, kako kaže, pronašao ono čime je oduvek želeo da se bavi.

„Bavim se proizvodnjom organske hrane i organskih začina. U proizvodnji koristim lekovito bilje i povrće iz organske proizvodnje i trudim se da napravim specifičan i zdrav proizvod, ne previše skup i dostupan svima. Ideja o ovom poslu javila sa pre sedam godina, kupio sam zemlju a zatim i staro sesko domaćinstvo i krenuo. Proizvodnju sam počeo 2012. godine. Pokušavam od kuće od blata, u kojoj živim, da napravim zanimljivu eko kuću, što je mukotrpan posao, jer je uvek lakše praviti nešto novo nego obnavljati staro“, kaže Ilija.


Cilj mu je da ostane da živi u ovom selu, napominjući da je bez velikog dvoumljenja doneo odluku da gradski život zameni seoskim.

„Moja poruka ljudima je da ne odlaze iz sela već da ostanu, a onima u gradovima da probaju život ovde i nađu svoj mir. Ja sam Beograđanin i živeo sam u gradu, živeo sam dosta i u inostranstvu, ali sam shvatio da je Beograd pretrpan, da tamo više nema ni nekih para a još manje smisla. A ovde nedostaju ljudi“, smatra on.

Ilija kaže da je proizvodnja začina, kao i mnogo šta dugo, u Srbiji gotovo izumrla, ali da on pokušava da je oživi i napravi kvalitetan proizvod koji popravlja i ukus i kvalitet hrani.


„Svoje proizvode plasiram u celoj Srbiji, uglavnom preko interneta, na pijacama, na noćnim marketima, od ruke do ruke, od usta do usta…Još uvek sam na tom nivou i za sada sam zadovoljan. U asortimanu imam tri različite mešavine – jednu sa organskim povrćem, drugu na bazi lekovitog bilja i treću u kojoj preovlađuju gljive. Sada radim sa divljim lekovitim biljem koje je daleko ukusnije“.

Na pitanje kako organizuje proizvodnju i gde mu je skladište, on kaže da u Beogradu ima kuću – jedan deo je preouredio za proizodnju a drugi za magacin i pakovanje. Za sada sve tamo transportuje ali se nada da će u nekom momentu moći da proizvodnju prebaci u selo, jer će to biti daleko lakše.


„Godišnje proizvodim oko 150 kilograma sušenog začina. Kupio sam dosta zemlje, možda i više nego što mi treba. Prvo sam kupio zemlju pa onda kuću. Na oko 80 ari gajim korenasto povrće potrebno za začine. Registrovao sam poljoprivredno gazdinstvo, u stalnoj sam komunikaciji sa Ministarstvom poljoprivrede i pokušavam da dobijem subvencije, kojih ima ali ne dovoljno. Uglavnom se većina stvari svodi na moj budžet.“.

Ilija kaže da je, zbog posla koji je ranije radio, pre 10 godina živeo u Belgiji i Holandiji. U jednom momentu je shvatio da to što radi nije ono što bi trebalo . Odvažio se i doneo doluku da svoj život promeni iz korena.  Kaže da bi svakom preporučio da ne živi život prema tuđim očekivanjima, već da se osmeli i uzme život u svoje ruke.

Izvor: Bizlife

Foto: Tanja Njegomir

Piše: Tanja Njegomir