Ideju za biznis dobio je od Zorana Đinđića

PinterestFacebookTwitterShare

Njegova poslovna priča izrasla je iz četiri kvadratna metra kioska.  Ideju za biznis dobio je od Zorana Đinđića i u mnogo čemu uspeo da bude prvi. On je vlasnik firme, ali je i konobar, kuvar, čistač, radnik u prodaji, nabavci i proizvodnji. To mu pomaže da razume svoje zaposlene ali i da donosi prave odluke. Ne želi da se zadužuje i podiže kredite već investira zarađen novac. U kafani je sagledao realan život, a u biznisu spoznao da se za moralne vrednosti vredi boriti bez obzira šta je isplativije. Dalibor Tošić iz Pirota proizvodi peglanu kobasicu „Boemska potkovica“ i vlasnik je istoimene kafane.

„Bio sam u srednjoj školi kada je otac 1989. godine kupio kiosk od četiri kvadrata i otvorio brzu hranu ’Boem’. Po povratku iz vojske 1994. otvorili smo nešto veći bife koji je više puta renoviran pa i danas posluje na istom mestu, ali u proširenom obliku. Renovirali smo supruginu kuću i umesto da kupimo stan, porodičnu ušteđevinu investirali u objekat u izgradnji i poslednjih desetak godina ulažemo u njega. Na površini od 500 metara kvadratnih  smešten je restoran i pogon za preradu mesa. Pre nešto više od mesec dana, 12. decembra 2017. registrovali smo Degustacioni centar Boemska potkovica“, priča Dalibor.

Ideju za biznis dobio je od Zorana Đinđića, kada je u Pirotu, na tribini „Srbija na dobrom putu“, govorio da ljudi ne bi trebalo da čekaju pomoć od države već da se zapitaju šta svako može da učini u svom domenu za sebe i državu, jer će nam tek tada biti bolje.

„To sam zapamtio i dobio ideju za ovaj biznis. Jedna grupa ljudi je počela da organizuje Svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice. Mi smo videli tu pozitivnu energiju i prijavili se, obzirom da se u našoj porodici peglana kobasica pravila od davnina. Od prvog dana aktivno učestvujemo na svim sajmovima ne samo u Pirotu nego i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Staroj planini. Naš proizvod je mnogo puta nagrađivan – nagradom na beogradskom sajmu ETNO robna marka 2012. i 2017., šampion kvaliteta u kategoriji proizvoda od mesa 2012. na Novosadskom sajmu. Na istom sajmu dobitnici smo velike zlatne medalje svake godine počev od 2013. Prošle godine dobili smo i medalju za kvalitet i zlatnu medalju za dizajn ambalaže. Ne znam tačno od kada se u našoj porodici pravi peglana kobasica. Otac je pravi blizu 50 godina a ja ozbiljnije od 1994.“.

Peglana se pravi od tri do četiri vrste mesa uz dodatak prirodnih začina, bez konzervansa. Suši se na vazduhu, bez dima uz svakodnevno peglanje flašom.

„Jedinstvenost naše proizvodnje ogleda se u tome što mi peglanu kobasicu jedini na svetu pravimo 365 dana u godini u kontrolisanim uslovima u komori, dok svi ostali prave samo dva meseca u zimskom periodu i suše je napolju, pod uslovom da su vremenski uslovi dobri i da je temperatura između minus pet i plus pet stepeni. Prvi smo upakovali peglanu kobasicu, prvi i jedini počeli da ljuštimo proizvod pre pakovanja, prvi i jedini napravili originalnu kutiju, prvi i jedini  osvojili tehnologiju sušenja u komori gde smo uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha, nadzor temperature 24 časa preko sms servisa, uspeli da sačuvamo kvalitet i uz kontrolisane uslove peglanu ponudimo tržištu 365 dana u godini. Do sada, osim nas, to još niko nije uspeo“.

Dalibor kaže da veliku pomoć ima od porodice i radnika koji kod njega rade i duže od 10 godina. Najveći deo radnog dana provodi u organizaciji, nabavci i prodaji ali radi i na ostalim poslovima kao konobar, kuvar, čistač, radnik u preradi. Na taj način u mogućnosti je da razume svoje zaposlene, da kontroliše svaki proces ali i donosi prave odluke.

„Konkurencija je danas u svetu velika i potpuno sam siguran da bi trebalo proizvoditi što više gotovih proizvoda, naročito tradicionalnih a ne da prodajemo sirovine ili radimo jeftino za strane kompanije. Ako uspemo da zaštitimo geografsko poreklo obezbedićemo i sigurnu budućnost generacijama koje dolaze. Prethodne generacije nisu mnogo razmišljale i nisu sačuvale državu i fabrike za nas. Japancima je na prvom mestu država, pa onda posao i na trećem mestu je porodica. Ni najbolji posao na svetu neće uspeti ako država ratuje i ne vodi dobro ekonomiju. Takođe, ni najbolja porodica neće opstati ako nema dovoljno sredstava za osnovne potrebe. Verujemo u sebe i spremni smo da investiramo. Od kada smo počeli, 1989. godine, neprestano radimo i svu zaradu i ulažemo u posao. Radno vreme kafane Boem je od 9 do 23 i duže, sedam dana u nedelji, osim 14 dana u godini kada koristimo godišnji odmor“.

Dalibor planira da Degustacioni centar Boemska potkovica bude ugostiteljski objekat u koji će dolaziti turisti iz celog sveta da probaju peglanu kobasicu. U sklopu centra biće pogon za proizvodnju,  restoran, sobe za smeštaj i velika letnja bašta.

„Predložili smo da i drugi proizvođači naprave svoje degustacione centre i da Pirot postane grad najbolje hrane. Bitno je da taj potencijal prepozna lokalna vlast i maksimalno iskoristi preduzetnički talenat, sa posebnim osvrtom na preradu mesa, mleka, voća i povrća sa geografskim poreklom. Siguran sam da u tome imamo potencijal i da bi što pre trebalo da odustanemo od dovođenja stranih investitora“.

Njegov najveći problem je to što nema dovoljnost sredstava da završi degustacioni centar a ne želi da se zadužuje kod banaka.

„Želim da to napravim zarađenim i sigurnim novcem. Ne volim da nikom dugujem i za sada uspevam u tome. Nikad nikome nismo ostali dužni ali nama nažalost jesu i to je veliki problem u Srbiji – naplatiti svoj proizvod“.

Smatra da nema jednostavnog rešenja i da je za pokretanje biznisa potrebna dobra ideja, znanje, ali je neophodno sagledati situaciju u društvu, tome se prilagoditi i ne čekati bolja vremena.

„To je nekad teško jer se pravila igre menjaju i treba se prilagoditi i promeniti sebe u novim okolnostima. Mnogo mi je pomoglo što sam u kafani video realan život koga nema u medijima. Potrebno je da tržište želi vaš proizvod, da je on dobar, bolji od konkurencije. Potrebna je jasna vizija i trvrdoglava upornost za ostvarivanje cilja. Posebna obazrivost od onih koji vas tapšu po ramenu samo kada treba da dobiju nešto od vas“.

Dalibor smatra da su preduzetnici ljudi koji, za razliku od političara, razmišljaju ne za četiri godine nego za sledeće generacije.

„Ne može svako da bude uspešan preduzetnik. Morate imati visoke moralne vrednosti i ne smete se miriti sa nepravednim situacijama, iako su za vas možda trenutno isplative. Uspešni ste kad možete da pogledate svakog u oči a sebe u ogledalu. Mnogi to ne smeju da učine i kažu šta su uradili u životu korisno za državu, za firmu, za porodicu“, smatra on.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir