Kako su KRIZNA vremena iznedrila najuspešnije START-APOVE današnjice

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Promene ponašanja potrošača, nastale kao posledica pandemije, mogu pružiti preduzetnicima veće mogućnosti pružanja značajnih usluga. Ekonomija je bila snažno pogođena nakon recesije 2008. godine, ali talas novih startapa pojavio se upravo iz finansijske krize.

Kako je pandemija koronavirusa mnoge ljude ostavila bez posla, mnogi očekuju da će se svet zauvek promeniti nakon nje, što može značiti više mogućnosti za preduzetnike koji imaju ideje za alate i usluge, a koje mogu pomoći ljudima da se prilagode novim trendovima.

Osnivači nekih od današnjih najvažnijih kompanija uradili su upravo to između 2008. i 2010. godine.

WhatsApp, 2009


Yahoo veterani Jan Kum i Brajan Ekton kreirali su 2009. godinu aplikaciju za razmenu poruka WhatsApp kako bi omogućili brzu komunikaciju ljudima širom sveta. Aplikacija je stekla popularnost u zemljama koje nemaju pristup istim mogućnostima ćelijske mreže kao u SAD-u, jer može da radi na Wi-Fi-u. Facebook je kupio aplikaciju koja sada ima više od 2 milijarde globalnih korisnika, za 19 milijardi dolara u 2014. godini.

Venmo, 2009

Prijatelji s fakulteta Endru Kortina i Ikram Magdon – Ismail pokrenuli su 2009. godine aplikaciju za digitalno plaćanje Venmo kao bi omogućili svojim vršnjaci digitalnu razmenu gotovine, bez visokih naknada za prenos. Kompanija Braintree kupila je Venmo za 26 miliona dolara u 2012. godini, nakon čega je digitalni div PayPal kupio Braintree za 300 miliona dolara u 2013. godini.

Groupon, 2008

Preduzetnik Endru Mason osnovao je Groupon, internet stranicu koja promoviše kompanije nudeći potrošačima ponude za njihove proizvode i usluge, usred recesije 2008. godine.

“Tokom teškog perioda, Groupon je uspeo da isporuči marketinška rešenja zasnovana na performansama za povezivanje preduzeća i brendova sa njihovim kupcima”, rekao je Stiven Džordž,  jedan od prvih pet zaposlenih u Groupon-u 2008. godine, a koji je sada izvršni direktor platforme Surkus.

“S popustima, podsticajima i predstavljanjem proizvoda, Groupon je omogućio kompanijama da se reklamiraju i potrošačima olakšaju diskreciono trošenje. U vreme tržišne nesigurnosti, tehnološke kompanije koje svim stranama pružaju efikasnost, uštedu troškova i transparentnu vrednost su one koje uspevaju”, rekao je.

Kompanija se trenutno procenjuje na 726 miliona dolara.

Instagram, 2010


Inženjeri Kevin Sistrom i Majk Kriger stvorili su Instagram 2010. godine kao oblik društvenih medija usredsređen na slike i video zapise. Aplikacija sada ima više od 400 zaposlenih, a prema podacima sa zvaničnog sajta i više od 120 miliona korisnika. Facebook je kupio aplikaciju 2012. za milijardu dolara.

Pinterest, 2010

Preduzetnici Ben Silberman, Evan Šarp i Pol Šiara okupili su se 2010. godine kako bi stvorili Pinterest, internet stranicu i aplikaciju koja podseća na digitalni spomenar. Više od 300 miliona ljudi koristi platformu svakog meseca, navodi se na sajtu Piterest-a. Kompanija se procenjuje na 8,6 milijardi dolara.

Slack, 2009

Suosnivač Flickr-a Stjuart Baterfajld kreirao je Slack, aplikaciju za razmenu poruka, 2009. godine. Aplikacija je doživela ogroman porast korišćenja od izbijanja COVID-19, nakon čega je sve više kompanija i preduzeća prešlo na rad od kuće. Slack se procenjuje na 15,9 milijardi dolara.

Square, 2009

Osnivač Twittera Džek Dorsi i biznismen Džim Mekelvi stvorili su 2009. Square, onlajn platformu za plaćanje, a koju koristi više od 30 miliona kompanija za završavanje finansijskih transakcija.

Uber, 2009


Biznismeni Trevis Kalanik i Geret Kamp osnovali su Uber 2009. godine, pošto nisu uspeli da dobiju taksi tokom jedne hladne noći u Parizu. Gigant koji pruža usluge prevoza putnika od tada se proširio na raznim platformama, uključujući uslugu dostave hrane, iznajmljivanje bicikala i skutera, kao i uslugu privremenog radnog osoblja. Uber se procenjuje na 47 milijardi dolara.

Cloudera, 2008

Google, Yahoo! i Facebook inženjeri Kristof Bisciglia, Amr Avadalah i Džef Hamerbaher stvorili su Cloudera-u 2008. godine. Softverska kompanija i skladište podataka sa sedištem u Silicijskoj dolini trenutno se procenjuju na više od dve milijarde dolara.

Određene krize sa kojima se susrećemo uvek šalju određene signale poslovnom svetu. Kada ekonomija i društvo počne da se obnavlja i gradi iznova, nakon pandemije, sigurno će se pojaviti novi trendovi koje će biti neophodno uočiti.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay