Posao su počeli 1934. i  još rade po istoj recepturi

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Tanja Njegomir

Porodica Karađuzović iz Starog Bara 85 godina se bavi poslastičarskim zanatom. Počeli su 1934. a i danas većinu asortimana čine kolači napravljeni po recepturi tog vremena. Vlasnik je najstariji sin Karađuzović Džengis,  koji ovaj posao radi zajedno sa bratom i stricem. Međutim, alfa i omega ove poslastičarnice, smeštene u podnožju starog grada Bara, je njegova supruga Valinda na čije je insistiranje i uz čiji je rad ovaj objekat opstao.

„Poslastičarnicu porodica Karađuzović drži od 1934. godine na istom mestu. Ovo je već treća generacija koja se bavi poslastičarskim poslom.  Niko se nikada nije školovao za ovaj posao ali se znanje prenosilo sa kolena na koleno.  Dva brata su osnovali ovu radnju, bili su trgovci, vrlo bogati za to vreme. Međutim, u jednom trenutku su bankrotirali. Kupili su smokve koje su hteli da transportuju u Tursku, ali je taj posao propao i oni su bankrotirali. Da bi otplatili bankrot morali su da prodaju gotovo sve što su imali. Deda mog supruga, Redžep,  je nakon toga bio nekoliko godina u Turskoj i tamo je radio kod nekog poslastičara. Vratio se u Bar, doneo taj zanat,  otvorio je na ovom mestu poslastičarnicu i počeo da radi. Imao je devetoro dece i svako je od pete godine počinjalo da radi u poslastičarnici. Svi su tako naučili ovaj zanat i svi su bili vični pravljenju kolača“, priča Valinda.

Međutim, većina dece kasnije je krenula svojim putem, a samo neki od njih nastavili su da rade posao svojih predaka.


„Ostao je samo stric mog supruga. On je bio najmlađe dete, ostao je uz oca i preuzeo radnju.  Pošto nije imao svoju decu,  uposlio je mog supruga i devera i oni su počeli da rade od svoje pete godine. I danas se prave ti kolači po recepturi po kojoj je ’babo ’radio.  Možda su jedino krempite novijeg datuma, inače svi ostali kolači se rade po staroj recepturi iz 1934.“, kaže ona.

„Sultan sudžuk“, naziv je kolača koji se verovatno pravi još samo na ovom mestu.  Za njegovu pripremu potreban je med i nešto belanaca, preliva se čokoladom i lepi orasima. Recept je donet iz Turske. „Kadaif baklava“ je takođe iz tog vremena. Valinda kaže da su turisti koji svakodneno obilaze ovu turističku lokaciju oduševljeni kolačima, koje verovatno, retko gde mogu da probaju. Njihovi proizvodi su bez hemijskih preparata i jestivi su najviše deset dana.


„Ovaj posao radimo porodično, ali mislim da većina naše dece neće poći ovim putem. Imam troje dece, dever ima dvoje.  Moji su pošli svoijim putem, na školovanje i ja ih ne forsiram da se bave ovim poslom. Jedino se uzdamo u deverovog najmlađeg sina koji pokazuje sklonost da jednog dana nasledi i gazduje ovim poslom“.

Valinda kaže da nikada nisu razmišljali da šire ovaj posao jer bi to podrazumevalo modernizaciju i luksuznije opremanje a oni žele autentičnost.  Naglašava da Karađuzovići  rade prema „staroj školi“ koja podrazumeva da gazda mora da bude prisutan 24 sata. Radnju otvaraju početkom maja a zatvaraju krajem septembra.


„Ovim poslom počela sam ozbiljno da se bavim kada su mi deca porasla, pre oko 14 godina. U tom periodu ova radnja je jedno vreme bila zatvorena . Tražila sam da mi otvore slastičaru u Starom Baru. Renovirali smo je i od tada ja radim u njoj.  Imam odličnu saradnju sa komšijama koji drže restorane. Često im ostavim uveče ključ i zatvorim radnju, a oni svojim gostima služe moje kolače i sladoled.  Ujutru nađem oprane tanjire i ostavljen novac.  Odlični su komšijski i poslovni odnosi i srećna sam što se održala ta časnost u poslu, koju ćete retko gde više naći“, kaže Valinda.

Izvor: Bizlife

Foto: Tanja Njegomir

Piše: Tanja Njegomir