PREDUZETNIČKA PRIČA: Kako u zdrav biznis sa 300 evra kapitala?

Godinama je radila u PR i marketing sektoru u kompanijama koje su pravile ukusne proizvode i bila odlična u tom poslu. Međutim, Milica Čalija sanjala je o tome da stvori svoj proizvod i da znanje i iskustvo koje ima primeni u svom privatnom poslu . Nekako u isto vreme i njen suprug našao se na raskrsnici života pitajući se da li je vreme da se napravi hrabar korak ka ostvarenju poslovnog sna ili bi trebalo zauvek ćutati i nastaviti korporativnu trku pacova.

“Mi smo rešili da izađemo iz trke. To se nije desilo preko noći. Najpre smo dugo razgovarali o tome šta želimo da radimo u životu. Složili smo se da želimo da imamo proizvod, ne uslugu. Želeli smo da doručkujemo ovsene pahuljuce jer su zdrave. Ali nisu bile dovoljno ukusne. Pokušali smo da od tih zdravih pahuljica napravimo zdrav kolač, sjajnog ukusa. Ukusa za kojim smo tragali u sopstvenoj kuhinji, nedeljama, jedući samo kolače”, priča Milica.

Potom su izračunali koliko bi ih takav kolač, od prvoklasnih sirovina, koštao i shvatili su da postoji ekonomska računica da tu deliciju ponude i drugima. Zatim su smišljali ime i složili se da su im u tom trenutku najjača pokretačka sila njihova deca – njihovi anđeli. Tako su nastali ovseni kolači Anđeli, danas prepoznatljiv i dobro pozicioniran brend na domaćem tržištu.

“Anđeli su nastali u proleće 2012. godine, izašli su iz naše kuhinjske rerne i dugo smo ih tu pekli. U početku sam ih ja pekla kasno uveče i noću, lišavajući se spavanja, dok deca spavaju. Potom su nam se pridružile dve prijateljice moje mame, fine tete u penziji sa kojima sam bukvalno ceo stan prekrivala čaršavima na kojima su se Anđeli hladili. Najveća frka je bila vratiti sve u prethodno stanje pre nego što se deca vrate iz vrtića, kako bi ih stan sačekao u normalnom stanju”, priča Milica.

Od samog početka imali su registrovanu firmu i nosili su proizvod na analizu u Centar za ispitivanje namirnica, sa čijim mišljenjem o ispravnosti su nastupali na tržištu.

Milica pamti da je njihova prva investicija bila kupovina tri nova pleha dok su “ozbiljine” narudžbine bile kilogram i po za jedan dan.

“Danas to deluje smešno sa stanovišta toga koliko proizvodimo, ali istovremeno deluje i tako magično da bebećim koracima uporan čovek može da stigne do ovde. Mi smo našu poslovnu avanturu počeli sa početim kapitalom od 300 evra. Smatrali smo da posao sam mora da kreira obrtna sredstva jer u suprotnom to nije dobar posao. Bilo nam je potrebno tri meseca da počnemo da živimo od onoga što proizvodimo i da iz prometa kupimo profesionalni mikser. Za profesionalnu peć nam je bilo potrebno godinu dana, za kombi dve i po godine”, kaže ona.

U toku svog poslovnog razvoja bilo je i izazova a sa nekima nisu bili u stanju da se nose. Naime, jedan lanac pumpi je od njih naručio 100.000 mini Anđela pojedinačno upakovanih.

“U tom trenutku nismo imali ni kesicu, da ne govorimo o dizajnu, načinu da se spakuju, i najvažnije, kapacitetu proizvodnje. Takva porudžbina u tako kratkom roku bila bi izazov i za mnogo veće fabrike, a ne za našu malu radionicu! I odlučili smo da odbijemo. Hteli smo da ostanemo verni svojoj ideji da smo sad oslobođeni robovi korporativnog sveta, a ne neko ko mora da provede naredne dane i noći da bi realizovao narudžbinu”, istakla je Milica.

Međutim, osoba koja je od njih poručila kolače nije odustala već im je ponudila duži rok  isporuke i manju količinu pa su se uhvatili u koštac sa pojedinačnim pakovanjem i mnogo ranije nego što bi im to inače možda došlo na red. Odbijanje tako velike porudžbine nije bila laka odluka ali je bila u skladu sa njihovim vrednostima. Milica smatra da nema tih para koje mogu da kupe vreme provedeno sa decom, čistu savest i miran san.

U početku su definisali vrednosti na osnovu kojih će se razvijati i poslovati a zapravo su samo preneli lične vrednosti na posao. Jedna od prvih bio je organski rast.

“Mi želimo da rastemo zajedno sa poslom. Želimo da nas naš posao nadživi I zato smo krenuli bebećim koracima. Nije nam ideja bila da pokrenemo biznis tako što ćemo da sednemo u dve fotelje i nadgledamo radnike čije ćemo plate da isplaćujemo iz kredita. Ja mogu da radim na bilo kojoj poziciji u našoj proizvodnji. Moj suprug je upoznao svakog našeg kupca jer je lično dostavljao naše kolače. Pazite, ovaj put nije za one koji ne mogu da pobede svoju sujetu. Kad krenete u sopstveni biznis morate biti spremni i na trenutke čistog „šljakerisanja“. Ali ako ste vođeni vrednostima koje nisu materijalne, znate da je to samo etapa puta”, kaže Milica.

[preporucene_vesti ids=“106222″]

Prema njenom mišljenju naše tržište je malo i osetljivo na cene, sa malom kupovnom moći. To je vrlo surovo tržište i zato proizvod koji dolazi mora biti izuzetno kvalitetan i plasiran sa velikim fokusom.

Izazov je održavati konstantni kvalitet postojećih proizvoda a još veći zakoračiti u nov projekat, u razvoj novog proizvoda ili ulazak u novi trgovinski lanac.

Milica kaže da od ljudi veoma često čuje kako bi se rado upustili u nekakav posao kada bi imali početni kapital. Ali, početni kapital može da bude ono što već imaju.

“Imate mikser, imate rernu koja može da peče kolače? Imate babin ‘Smederevac’ na kome može da se kuva zimnica? Imate kompjuter na kome možete da programirate? Onda već imate neko sredstvo za rad. Ljudi od starta zamišljaju koliko im novca treba za to ‘finalno ulaganje’, za ono do čega tek treba da dođu. Da, velika peć peče mnogo kolača, ali dok ne osvojite dovoljno veliko tržište, dovoljna je rerna koju već imate”, istakla je ona.

Govoreći otvoreno o svojim počecima njena je namera da zapravo neguje svoju konkurenciju jer smatra da se čovek lako uspava kao nema konkurencije.

“Za razliku od prethodnog života u kom su se „pacovi međusobno klali“, mi sada podstičemo konkurenciju da bismo bili bolji. Jer nam je cilj drugačiji. Cilj nisu pare nego kvalitetan proizvod”, poručila je Milica.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir