PREDUZETNIČKA PRIČA: Poznati novinar koji se bavi voćarstvom

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Privatna arhiva

Završio je veterinu ali se nije bavio tim poslom. Svoj put  pronašao je u novinarstvu radeći emisiju o poljoprivredi. Vremenom je i sam postao poljoprivrednik i u šali kaže da dok se nije zaglavio traktorom u blatu, suštinski nije razumeo probleme poljoprivrednika. Uroš Davidović kaže da bi u budućnosti voleo  da živi od voćarstva i proizvodnje rakije a najveći njegov san je da izgradi svoju farmu.

„Iskonski je u svima nama da proizvodimo hranu.  Završio sam veterinu ali nažalost nisam uspeo da se bavim tim poslom. Oduvek mi je želja bila da imam farmu ali to je trenutno potpuno nemoguće zbog obaveza koje imam, ali možda jednoga dana. Voćarstvo je bio način da ipak ono što volim primenim i u životu. Podigao sam voćnjake kruške i kajsije na svom imanju u selu Radovanje kod Velike Plane. To za sada još ne izgleda onako kako bih želeo ali problem je vreme i ne tako mala površina od oko sedam hektara zemljišta koju sam zasadio. Sadio sam u etapama, pa je tako najmlađi voćnjak star oko godinu dana a najstariji oko pet godina“.

Uroš kaže da je u ovaj posao ušao iz osećaja zadovoljstva a posebno mu je drago što je konkretne probleme malih poljoprivrednih proizvođača osetio na svojoj koži.

„Kada sam se zaglavio traktorom u blatu, kada se meni desilo da mi se polomi neka mašina, da mi zečevi unište deo sadnica ili ih srne polome, tek tada sam suštinski shvatio ljude koji se bave proizvodnjom hrane. Shvatio sam koliko taj posao zna da bude i težak i zahtevan. Tek tada sam shvato koliko naši poljoprivrednici rade težak posao“.

Voleo bi da jednog dana u potpunosti može da živi od poljoprivrede a ako bude mogao da bira to će biti proizvodnja kruške i rakije. Uroš kaže da je prateći godinama poljoprivredu u svojoj televizijskoj emisiji „Bolja zemlja“, došao do zaključka da je to grana u kojoj se uloženi novac ne vraća tako brzo, kao što to možda ljudi često misle.

„Postalo je moda investirati u poljoprivredu. Mnogi ljudi koji žele da ulože novac u poljoprivredu zapravo nisu svesni da u ovoj grani nema toliko brzog obrta novca. Ovde uloženi novac možeš da očekuješ da ti se vrati za 15 do 20 godina i tek onda da počneš da zarađuješ. Takođe, trebalo bi imati u vidu da si ovde uvek izložen nekim kretanjima na koje apsolutno ne možeš da utičeš. Na primer, mi ne možemo da utičemo na to koliko će dugo trajati sankcije EU prema Rusiji. Trenutno izvozimo jabuke u Rusiju, ali ne možemo znati koliko dugo će  sankcije trajati niti da li će Rusija, kada sankcije prestanu, nastaviti da uvozi jabuke od nas. Zbog toga je podizanje voćnjaka jabuka trenutno naizgled vrlo isplativo, ali i riskantno jer zavisi od tokova na koji nemamo baš nikakav uticaj“, smatra on.

Prema njegovom mišljenju svako ko očekuje brz obrt novca u poljoprivredi nije na doborom putu.

„Činjenica da su Arapi kod nas kupovali, i još uvek kupuju imanja, zemljište, ne govori o tome da oni očekuju brzu zaradu. Nego je u pianju to što oni imaju gomilu dolara koji vremenom gube vrednost.  Kada kupe zemlju oni su na neki način sačuvali vrednost svom novcu. Problem je što ti ljudi koji dolaze da investiraju u poljoprivredu dižu cenu zemljišta i to je problem za manja poljoprivredna porodična gazdinstva. Često se na poljoprivrednom tržištu događaju razne spekulacije koje utiču na cenu nekog poljoprivrednog proizvoda. Jer ćesto kada nastanu problemi na finansijskom tržištu investitori ulažu u robna tržišta, želeći da zaštite svoj novac a to dovodi do trenutnog skoka cena. Međutim, taj skok je uglavnom trenutan a dugoročni planovi u poljoprivredi se moraju praviti na osnovu detaljnih analiza“, smatra on.

Ključni problemi malih poljoprivrednih proizvoča u Srbiji ipak su tržište i nepovoljni položaj zbog trgovinskih sporazuma koje imamo sa EU  i nekim drugim zemljama.

„Pristup tržištu je osnovni uslov za opstanak malog poljoprivrednog gazdinstva. Država tu može da odigra ključnu ulogu ili tako što će favorizovati poljoprivrednike koji žele da prodaju na zelenim pijacama ili da se obavežu maloprodajni lanci  da deo poljoprivrednih proizvoda moraju da otkupe od malih proizvođača. Domaći poljoprivrednici su u nepovoljnom položaju i zbog davno poptisanih sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, sa Turskom i nekim drugim zemljama. Ne možemo da očekujemo od našeg poljoprivrednika da bude konkrentan ako ne proizvodi pod istim uslovima kao i njegov kolega u EU. Kad je neko potpisivao SSP imao je potpuno nerealnu viziju da će Srbija brzo postati članica EU. To se nije desilo. Naši poljoprivrednici nemaju iste subvencije kao oni u EU a pri tom imaju potpuno otvoreno tržište i to nije fer. Jedini razlog što opstaju je što su skromni u zahtevima i načinu života. Ali to nije dugoročno i razvojno rešenje“, tvrdi on.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva

Piše: Tanja Njegomir