PREDUZETNIČKA PRIČA: Svaka evropska država daje subvencije za očuvanje starih zanata, a naša ništa

Kovačko zanatska radionica za izradu ručno pravljenih noževa porodice Alijević iz Zaječara osnovana je 1920.  godine. Jovica Alijević danas je vlasnik, zanat je nasledio od svog oca o on od njegovog. Radionicu je osnovao njegov pradeda Kamenko Alijević koji je u Prvom svetskom ratu bio u zarobljeništvu u Austrougarskoj. Kao zarobljenik bio je u radnom logoru gde je naučio ovaj zanat. Godine 1920. vratio se iz logora, osnovao svoju radionicu i krenuo da pravi noževe, kaže Jovica.

“Radionica nam je pored kuće, tako da sam od malena bio u njoj. Kako sam rastao malo po malo sam se zainteresovao i počeo da radim. Kao mali ovaj posao nisam shvatao ozbiljno ali danas je drugačije”, kaže Jovica.

Nekada, u bolja vremena, njegova porodica se ovim poslom bavila honorarno. Radili su u državnim firmama a ovo je bio dobar izvor dodatnih prihoda.

Kada je nastala ekonomska kriza 2008. godine Jovica je razmišljao da ode u inostranstvo ali je ipak odlučio da zvanično otvori kovačku zanatsku radnju ASKNIVES čiji je vlasnik.

“Preuzevši i zvanično firmu od oca ja sam imao za cilj da malo modernizujem proizvodnju kupovinom nekoliko mašina. Za to mi je bilo potrebno oko 13.000 evra. Za samozapošljavanje dobio sam 1.000 evra što nije bilo dovoljno. Konkurisao sam kod Fonda za razvoj za start ap kredit koji  nisam dobio”, priča Jovica.

Zato je morao da novac pozajmi od prijatelja i uzme kredit na maminu penziju po vrlo nepovoljnim uslovima.

“Svaka evropska država daje subvencije za očuvanje starih zanata a naša ništa. To je velika sramota. Ako već ne dalje subvencije država bi trebalo da nas štiti carinom i drugim sredstvima ali državu nije briga”,  kaže on.

Prema njegovim rečima noževe ručno prave od kvalitetnog čelika ali kod nas to ljudi nedovoljno cene jer je kupovna moć mala. Veoma mali broj ljudi u našoj zemlji je spreman da plati ručni rad. Pre će da kupe jeftin i nekvalitetan nož i ne zanima ih previše koliko će on trajati, smatra on. U inostranstvu je, međutim, situacija drugačija jer se tamo ceni ručni rad i ljudi su spremni da plate kvalitet.

“Zato sam ove godine otvorio englesku verziju našeg internet sajta. To je trebalo odmah da učinim jer bih se do sada već pozicionirao na inostranom tržištu”.

“U Italiji postoji nekoliko sajmova u toku godine gde mogu da plasiram svoje noževe. Troškove boravka u toj zemlji i nastupa na sajmovima moram sam da finansiram. A naša država ne samo da nije spremna da mi pomogne već mi i odmaže. Kada ulazim u neku državu meni uvek trebaju papiri kako bih mogao da putujem sa noževima i za to naša država naplaćuje 150 evra.  Nije u redu da pri svakom izlasku sa noževima iz zemlje ja moram da plaćam taj iznos samo zato što sam dobio papire kojima dokazujem da ih moja firma proizvodi. Ako iz zemlje izađem više puta to je veliki trošak”, smatra Jovica.

On kaže da se ponekad kada dođe u slične situacije pokaje što nije doneo odluku da se odseli u inostranstvo ali se ipak nekako bori i opstaje.

Prema njegovim rečima sečivo noža pravi od kvalitetnog nerđajućeg čelika nemačke proizvodnje, veoma je naoštreno i ispolirano. Poliranjem je postignuto da nož lagano prodire i ne lepi se. Drška je napravljena tako da prati anatomiju ruke i od drveta je. I sečivo i drška napravljeni su ručno a kvalitet garantuje tradicija stara 100 godina.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir