PREDUZETNIČKE PRIČE: Kako su kume postale poslovni partneri
Prijateljice od 1999., kume od 2005., poslovni partneri od 2011. godine, Sonja Dakić i Violeta Matijević, školovale su se da budu grafički dizajner i medicinska sestra, ali su igrom slučaja postale preduzetnice i počele da proizvode platnene pelene od bambusovog vlakna za bebe.
Firmu „Daj Daj“ su osnovale 2011. godine u Beogradu kada nisu mnogo znale o tekstilnoj industriji, a ipak im je uspelo.
„Ja sam u preduzetništvo ušla slučajno, nikada to nisam planirala. Radila sam godinama u raznim firmama, na raznim pozicijama od sekretarice do grafičkog dizajnera, što i jeste ono za šta sam se školovala. Ideja za pelene rođena je sa mojom ćerkom Zarom, pre sedam godina. Tada sam dobila od rođake paket platnenih pelena od bambusovog vlakna iz Engleske i oduševila se. Šest meseci kasnije kada ih je Zara prerasla pokušali smo da poručimo nove preko interneta ali to je bilo prekomplikovano, a u Srbiji ih niko nije pravo. Tada je moj muž došao na ideju da ih pravimo ovde“, kaže za BIZLife Sonja Dakić.
Kume su preko prijatelja došle do žene koja im je uradila modele za prve pelene, preporučila krojačicu, objasnila koje mašine da kupe i pomogla da nađu žene koje će šiti pelene.
„Ispostavilo se da su te žene bile naša glavna vrednost u tom trenutku – one su imale preko 50 godina, dolazile su iz propalih tekstilnih kombinata, prošle su program na birou i niko nije hteo da ih zaposli. Imale su znanje i iskustvo koje je nama nedostajalo i zajedno smo napravile dobar proizvod, zapravo jedini tekstilni proizvod u Srbiji koji nosi Eko znak RS”, istakla je ona.
Sonja kaže da je za počinjanje privatnog posla veoma važna podrška, posebno na početku.
“Violeta i ja smo uložile sopstveni novac u prvoj godini rada, kupile smo mašine, materijal i plaćale žene koje su šile pelene. Posle godinu dana imale smo pelene sa kojima smo bile zadovoljne ali nismo imale više novca da uložimo u dalji rad”, navela je ona.
Zato su učestvovale u brojnim programima podrške a uzele su i bankarski kredit od 10.000 evra sa kojim su nastavile dalje.
Njihov princip poslovanja je da prvo isplate svoje radnike, dobavljače, a onda ako ostane i sebi plate. Da je to tako od samog početka govori i činjenica da su vlasnice ovog preduzeća prve tri godine volontirale u sopstvenoj firmi, ali su radile nešto što vole i u šta iskreno veruju.
“Kada registrujete preduzeće u Srbiji vi ste posle mesec dana dužni državi. Niko vas ne pita da li ste uspeli da prodate svoj proizvod ili uslugu, obaveze prema državi morate da izmirite. Ukoliko zakasnite sa plaćanjem doprinosa ili poreza u roku od tri dana iz poreske stiže opomena sa već obračunatom kamatom. Nekoliko puta smo pozajmljivale novac i uplaćivale doprinose i to je realnost preduzetništva u Srbiji”, iskrena je Sonja.
Ona podseća da u nekim zemljama Evrope postoji limit do koga vas država ne duži ni za kakve namete. Jednostavno dok ne dostignete neki promet vi ste oslobođeni plaćanja nameta državi i to je jedan od primera kako se može pomoći malim firmama na početku.
Sonja kaže da je njen početni motiv za započinjanje privatnog posla bilo to što je želela da nađe pelene za svoje dete, ali je usput shvatila da bi to mogao da joj bude i posao.
Drugi motiv bio je ekološki. Naime, svaka beba koja koristi jednokratne pelene iza sebe za dve godine ostavi 5.000 pelena na deponiji, što je skoro jedna tona bionerazgradivog otpada. U Srbiji su pelene druge po količini otpada na deponijama, odmah iza plastičnih flaša i kesa i ostaće tamo od 100 do 500 godina.
Takođe, Sonja ukazuje, da danas svako treće dete u Srbiji ima neku vrstu osipa, alergije ili infekcije, a najčešći uzrok je suviše retko menjanje jednokratnih pelena.
Njihovi planovi za budućnost usmereni su na pronalaženje ozbiljnih distributera za ex-yu republike, razvoj novih proizvoda za bebe i mame, a u planu su i međunarodni sajmovi i ulazak na tržište Evrope.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
