Proizvode u Mrčajevcima – izvoze u EU

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: E-kuće

Bogdan Pejić i njegova supruga Jelena 2005. godine osnovali su porodičnu firmu E-kuće u Mrčajevcima, nedaleko od Čačka. Proizvode ekološke kuće po tehnologiji nemačke kompanije „Lener“. Izgrađene su od prirodnih materijala, sa minimalnim procentom vlage, a koštaju između 400 i 450 evra po kvadratu. Izvoze u gotovo sve zemlje EU i Skandinavije. Kažu da je prvih pet godina bilo najteže ali su imali sreću da izvoz krene.

„Uglavnom radimo po pojedinačnim porudžbinama a kuće  prodajemo preko posrednika. Fabrika je smeštena u Mrčajevcima na  biro u Cvijićevoj ulici u Beogradu. Počeli smo tako, što smo od jednog rođaka čuli za ove kuće i stupili u kontakt sa nemačkom kompanijom Lechner House. Shvatili smo da je to sjajan proizvod i odlučili da krenemo sa proizvodnjom u Srbiji“, priča Bogdan.

Gotovo celokupnu proizvodnju izvoze a do sada su u evropske zemlje  isporučili više od 150 kuća. Bogdan kaže da je bilo i domaćih kupaca ali u manjem broju. Prema njegovom mišljenju domaće tržište još nije potpuno spremno za ovakvu vrstu proizvoda, jer ne postoji svest ljudi o potrebi eko gradnje i energetskoj uštedi, ali nema ni podsticaja države za takvu vrstu kuća, kao što je to slučaj u svim zemljama EU.

„Kuće su suve, napravljene od suvo pečenog drveta, imaju mali procenat vlage.  Zidovi su ispunjeni presovanom ivericom ili drvenim vlaknima,, debeli su 35 centimetara ali pružaju odličnu izolaciju, i leti i zimi. Veoma važna je i ušteda energije, jer za grejanje ovakve kuće do 150 metara kvadratnih, biće vam potrebno  između 4.000 i 5.000 dinara mesečno, u zavisnosti koju vrstu grejanja koristite“, kaže Bogdan.

Najveći deo izvoze ide u Švajcarsku, Švedsku, Francusku, Novrvešku, Nemačku, Austriju, Italiju jer su na tim tržištima testirane i odgovaraju njihovim standardima. Od momenta potpisivanja ugovora pa do useljenja protekne između 60 i 90 dana, što se i u svetskim okvirima smatra efikasnim.

„Da bi se dobila subvencija u svim evropskim zemljama, nephodno je da kuće odgovaraju standardima koje ta zemlja propisuje. Svaka zemlja ima neke svoje specifičnosti i standarde kojima se pojedinačno moramo prilagoditi. Ali to nam uspeva i za sada izvoz ide dobro.“

Bogdan Pejic -vlasnik

Baviti se proizvodnjom u Srbiji nije nimalo lako, naročito u početku, smatra on.

„Mi smo imali sreću da živimo od izvoza. Ova zemlja bi trebalo da živi od manjih firmi koje zapošljavaju od 10 do 15 radnika. Kod nas postoji mnogo malih firmi koje imaju vrhunske proizvode ali je za njih čuo mali broj ljudi, jer nemaju budžet da ulože u reklamu svog proizvoda. Država bi trebalo da proceni koji su biznisi perspektivni u prve tri godine poslovanja, i upravo takvima da pomogne i oko reklame i oko zapošljavanja. Jer nije mala stvar ako vi umesto pet, zaposlite 10 radnika. Zamislite da svako udvostruči broj zaposlenih, to bi se itekako osetilo“, kaže on.

Bogdan kaže da nije dovoljno samo da napravite dobar proizvod, potrebno je to i prodati. U njihovom slučaju prvih pet-šest godina je bilo vrlo naporno, a onda je svaka godina bivala sve bolja.

„Ne kupuje se kuća svaki dan. Kada nekome damo ponudu, on možda kuću kupi tek sledeće godine. Ili za tri godine. Nije lako prodati kuću. Na primer, dođe neki stranac, sleti na aerodrom u Beogradu, vi ga sačekate i vozite kroz Srbiju Ibarskom magistralom, dok  gleda nedovršene fasade i kuće. On je prva tri sata u šoku a vi treba da mu prodate kuću od 50.000 ili 100.000 evra i da ga ubedite da će za svoj novac kupiti najbolje i najkvalitetnije. Mi znamo da ćemo to da mu isporučimo, ali on ne zna, nije siguran u tom momentu“.

Ono što im u poslu nedostaje su radnici, jer je većina domaćih majstora otišla na rad u inostranstvo.

„Danas ako hoćete da uradite fasadu na kući morate da čekate i do 20 dana radnike. Ne razumem zašto oni idu u druge zemlje. Neko sam ko godišnje u inostranstvu provede od šest do osam meseci i shvatio sam da naši mastori i ovde mogu doboro da zarade. Za fasadu na kući  od 150 kvadrata, dva mastrora nama naplate 2.500 evra i taj posao završe za dve nedelje. To je 1.200 evra po čoveku za 15 dana.  Beograd na vodi je doveo 400 majstora iz Turske, jer ovde nije moga da nađe radnu snagu. Mislim da ovde dobar majstor dnevno može da zaradi 50 evra. Ali njima je bolje 100 evra u Nemačkoj i da živi u kamp kućici nego 50 evra ovde i da živi u svojoj kući. Danas u građevini ima dosta poslajer je otvoreno mnogo gradilišta“.

Bogdan smatra da je bilo koji preduzetnički poduhvat potrebno mnogo toga, ali je najvažnija upornost. Svaki početak je težak i valja istrajati u prvim godinama. Kasnije sve kockice polako dođu na svoje mesto.

Izvor: Bizlife

Foto: E-kuće

Piše: Tanja Njegomir