PROPALA SEZONA za pčelare, pitanje je šta će biti s voćem

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Zabrana kretanja kao mera protiv širenja koronavirusa uvedena je u skoro svim zemljama i uglavnom se poštuje. Međutim, ova mera loše je uticala na poljoprivredu.

Zbog zabrane kretanja, veliki deo pčelara u Srbiji ne može da obiđe svoje pčelinjake u ključnom mesecu za pčelarstvo. Posledice bi mogle da budu nesagledive – i za pčelare, ali i za voćare, piše DW.

Čedomir Mladenović iz Vranja se bavi pčelarstvom već 35 godina, ali ovog proleća prvi put ne može da ode do svog pčelinjaka, jer ima 73 godine i zbog epidemije koronavirusa zabranjeno mu je kretanje. To bi njegovom poslu moglo da nanese nesagledive štete.

„Imam preko sto košnica, poslednji put sam ih obišao pre mesec i više dana, tako da uopšte ne znam kakva je situacija u pčelinjaku. Ovo prvi put doživljavam”, priča Čedomir.

U njegovom lokalnom društvu pčelara, čak dve trećine njih su u istoj situaciji, a u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da stariji od 65 čine jednu trećinu njihovog članstva. Neki od njih već su ostali bez svojih košnica, jer su ukradene.

Osim ovog problema, pčelarima je ovo najznačajniji deo godine kada imaju najviše posla, i od toga koliko su dobro pripremili košnice u martu i aprilu, zavisi im cela sezona.

Pčelari sada moraju da spreče i rojenje pčela, dodaje profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mića Mladenović, a prenosi DW.

„I jaka društva koja su bez kontrole pčelara mogu da se izroje, pa napuste košnicu, i tako da košnice ostanu prazne”, objašnjava profesor Mladenović.

Šteta i za voćare

A ako pčelari ne budu na terenu, štetu će osetiti i voćari, podsećaju sagovornici .„Svaki treći zalogaj nam je zahvaljujući pčeli. Pčelari tu imaju najmanje koristi, najviše ima poljoprivreda, povrtarstvo, voćarstvo”, kaže Čedomir Mladenović.

Koliko su voćari već sada zabrinuti, najbolje svedoči to što su pčelarima spremni da plate oprašivanje i 15-16 evra po košnici, a cena je do sada bila 8-12 evra, dodaje profesor.

„Posebno kad su dobro pripremili voćnjake i uništili spontane oprašivače kao što su divlje ose, leptiri i slično. Tako da im je sada zbog nedostatka tih spontanih oprašivača, medonosna pčela najpotrebnija”, priča Mladenović.

Dozvole u zastoju i za mlađe

Zabrana kretanja je, međutim, poremetila posao i onim pčelarima koji su mlađi od 65 godina. Oni nekako mogu do svojih košnica, ali ne mogu da završe posao na vreme i vrate se kući pre policijskog časa.

„Tad je još dan, pčele još izleću, a ima pčelara koji imaju 200, 300 ili 500 košnica i ciklus rada im je 7 do 10 dana da bi sve košnice pregledali i pripremili”, priča Stojanović.

Iako im je resorno ministarstvo omogućilo da podnesu zahtev da rade duže, zahtevi se presporo obrađuju.

„Znamo da ima oko 25.000 podnetih zahteva, ali nemam evidenciju koliko je odobreno, pa ne znam ni koliko je pčelara dobilo, ni na koji period”, priča Stojanović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda, izveze oko 2.000 tona i ostvari devizni priliv od oko 15 miliona evra. Koliki će gubitak biti kad se posle korone crta podvuče, pčelari još uvek ne mogu da izračunaju, jer ne znaju čak ni u kakvom su im stanju košnice, prenosi DW.

„To ćemo moći da znamo tek kad prođe prva jača paša, znači bagremova, tamo negde polovinom ili krajem maja”, kaže Stojanović.

Ni u SPOS-u ne razumeju zašto ministarstvo nije prihvatilo čak ni predlog da se starijim pčelarima dopusti da iskoriste makar policijski čas.

„Mi sve razumemo i polazimo uvek od toga da je najvažnije zdravlje ljudi. Pa i naš predsednik je zaražen, mi od toga krećemo i ne idemo na to da sve mora da nam se omogući, ali eto barem da uspemo da obiđemo pčelinjake”, apeluje Radivoj Stojanović ponovo.

Izvor: DW

Foto: Pixabay