Samo pivo, sve o pivu  i ništa osim piva

PinterestFacebookTwitterShare

Nikada nije radio za drugog. Sa dvojicom drugara otvorio je 2013. godine klub po svojoj meri. Nisu znali da li će to što rade biti tržišno održivo već su želeli svoje mesto na koje bi mogli da izlaze, druže se i piju pivo. Na sreću, pokazalo se da je njihova ideja, pored hedonističke, imala i tržišnu komponentu. Tako je nastalo  „Samo pivo“. Jedan od suvlasnika, Ognjen Vučković, kaže da se klub koji su sebi napravili vrlo brzo pretvorio u ozbiljan posao.

„Počeli smo posao u malom lokalu od 65 kvadrata. Početni kapital nije bio prevelik, mislim da je zajedno sa depozitom za kaparu dato između 5.000 i 6.000 evra. Verujem da sada ne može za taj iznos da se otvori sličan lokal, ali sticajem okolnosti mi smo krenuli u pravo vreme. Pogodili smo trenutak, jer da nismo mi, otvorio bi neko drugo, sasvim sigurno. Od početne ideje do realizacije nije proteklo mnogo, lokal je otvoren za kratko vreme. Razmišljali smo –  to nisu bile neke prevelike pare, pa i ako se desi da propadnemo, nastavićemo svoje živote savim normalno“, priča Ognjen.

U njihovom lokalu služi se isključivo i samo pivo. Ako neko baš želi može dobiti vodu – česmovaču. Ne postoje rezervacije, nema televizora, nema „žive“ muzike, nema promocija firmi, promoterki i svaki proizvođač ima isti tretman.

„Mislim da nikada u životu nisam radio za nekoga, shvatio sam da to mom mentalitetu ne odgovara. Ostalo mi je dva ispita na Pravnom fakultetu ali nikad nisam završio. Moja supruga je advokat, brat mi je advokat, snaja mi je advokat i svi su u tom poslu ali ja nisam mogao da se pronađem u tome. Potajno sam izbegavao tu varijantu da ne bih ušao u te vode. Onda je sve ovo ispalo taman kako treba jer sam i duhovno i fizički mnogo zadovoljniji nego da sedim u kancelariji i radim neki, vrlo verovatno, mnogo plaćeniji posao. Ali meni je dobro ovako, na posao dolazim u bermudama. Jedan od najvećih uspeha u životu mi je to što sam hobi pretvorio u posao. Bilo je sigurno mnogo isplativijih varijantima kojima sam mogao da se okrenem, ali nisu pare sve u životu“.

Pored kluba „Samo pivo“ u kome je suvlasnik zajedno sa Slobodanom Puticom i Slobodanom Cicmilom, Ognjen ima i firmu „300 čuda“. Istomena prodavnica otvorena je ovih dana nekoliko desetina metara dalje u Balkanskoj  u saradnji sa strip izdavačkom kućom Darkvud. Dele prostor i svako će  prodavati svoju ponudu – oni stripove i druge proizvode iz svog asortimana, a on pivo.

„U našem lokalu, što u buričima što u flašicama, ima oko 300 vrsta piva. Od 23 točilice, uvek su devet ili 10 domaći proizvođači. Većina prolazi jako dobro. Kod nas nema zasebnog reklamiranja, promoterki, nema televizora, nema hrane …samo pivo. To je tako urađeno da bi svaka pivara, koja dođe kod nas, mogla da ima isti tretman, da ne favorizujemo bilo koga“.

Prema njegovim rečima problema u poslu je uvek bilo. Na početku glavni problem je bio iritantan komšiluk.

„U prethodnom prostoru, u kom smo proveli 10 meseci, imali smo užasan komšiluk. Radili smo do 24h i stalno nas je neko iz komšiluka prijavljivao. To je bilo vrlo iritantno. U to vreme je bilo teško doći do nekih piva. Takođe, bilo je teško objasniti zašto su neka piva skupa i zašto neko košta skoro 400 dinara. Ali, mislim da su sada već ljudi shvatili da cena nosi i kvalitet“.

U novi prostor su se preselili zato što im je prethodni prostor bio pretesan. Uz pomoć prijatelja, arhitekte, renovirali su lokal u industrijskom dizajnu. Svoju slobodu ostvarili su tako što su opremu kupili i sve je u klubu njihovo vlaništvo. Takva pozcija daje im potpunu slobodu u odlučivanju i vođenju posla a to je veliki uspeh.  Ognjen kaže da planova za budućnost nema, jer se i u mnogo uređenijim državama planovi teško prave, a u Srbiji je to gotovo „nemoguća misija“.

„Nikad u životu nisam pravo dugoročne planove, živimo u Srbiji. Imam dvoje dece i želja mi je da im obezbedim školovanje. Voleo bih da ova priča sa pivom traje godinama ali nemam neke planove“.

Ognjen smatra da ljudi često u posao ulaze sa prevelikim očekivanjima.

„Guramo dok guramo, plivamo, nikakve planove nemamo. Svako ko razmišlja da uđe u privatan posao trebalo bi da zna da je uspeh preko noći nemoguć ako radite pošteno. Ljudi u Srbiji vole da zarade ’dinar na dinar’ a to ne postoji. Tako se ne stvara biznis“, poručio je Ognjen.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir