Uspešna žena u “muškom biznisu”

PinterestFacebookTwitterShare

Motiv za pokretanje sopstvenog posla bila je sloboda odlučivanja – htela da bude svoj gazda. Ljiljana Stanojević kaže da je želela da zarađuje više, i nije bila zadovoljna primanjima na prethodnom poslu, u firmi “Gradac”. Privatan biznis je počela  sa početnim kapitalom od oko 6.000 nemačkih maraka – u robi.

“Osnovala sam preduzeće za proizvodnju i promet ‘Stanojević’ d.o.o 1991. godine. Od početka sam 100 odsto vlasnik i direktor. Ideju sam dobila  od kolega koji su otvorili firmu pre mene. Dvoumila sam se da li da se sa njima udružim ili da krenem sama. Ipak sam ipak odlučila da sama počnem svoj biznis. Imala sam iskustvo u delatnosti metaloprerade, ogromno samopouzdanje i želju da uspem. Osnovna delatnost moje firme je pružanje usluga u oblasti metaloprerade i promet mašinskih elemenata”.

Ljiljana kaže da na početku nije dobila značajnu pomoć, osim od porodice koja joj je pružila podršku. Ostali su uglavnom čestitali na hrabrosti da napusti “siguran posao” i krene u “nesigurno”.

“Bilo je poteškoća na početku . Žena u ‘muškoj branši’bila je retkost i trebalo je da uložim mnogo više truda da bi došlo do rezultata. Morala sam dosta vremena da uložim u edukaciju o finansijama i menadžmentu. Preduzetniku je potrebno, pored znanja i iskustva u svojoj struci, mnogo znanja i iz drugih oblasti. Tu su i odluke koga angažovati za finansije, pravo, marketing…”, kaže ona.

Osnovni principi kojima se rukovodi u poslu je poštovanje zahteva kupaca kao i rokova isporuke .

“U toku dugogodišnjeg poslovanja uvek je bilo poteškoća. Nekad više nekad manje. Metalski kompleks je godinama u problemima. Kako je koja godina prolazila, firme su propadale i mnoge od njih ostajale mi dužne, što je mnogo uticalo na poslovanje preduzeća. Danas je bolje, ali veliki je problem sa obrtnim kapitalom, jer potraživanja iz prethodnog perioda nisu rešena. Poteškoće postoje i u komunikaciji sa velikim sistemima”.

Ona smatra da je preduzetnicima potrebno razumevanje i pravi podsticaji za biznis.  Neophodno je da kada traže, pomoć dobiju u kratkom roku.

“Planiram da svoj biznis prenesem na nekoga ko će nastaviti da ga razvija u narednih pet do sedam godina. Da li će to biti moja deca ili neko drugi, videćemo u narednom periodu. To zavisi od poslovnog ambijenta, od rešavanja naplate i prodaje robe sa lagera, novih poslova…”.

Ljiljana kaže da svako ko nije zadovoljan poslom koji trenutno radi a ima neku dobru ideju za biznis, neka se, pre upuštanja u privatan posao, konsultuje sa dobronamernim i kompetentnim ljudima.

“ Potrebno je da budu oprezni sa ulaganjima ali i da se ne obeshrabre na početku.Najvažnije je da onaj ko uđe u privatan biznis bude siguran da proizvod ili usluga koju nudi ima tržište. Da bude spreman da stalno uči, da prati tržište, poštuje klijente, vodi računa o finansijama i uluganjima. Da bude spreman u početku na 10 do 12 sati rada. Dobar je osećaj kad si svoj gazda, kad upravljaš svojim vremenom, ali to ima cenu”.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir