Znate li šta je KANBANSI? Nije ni stolar Slavče, ali je to preporodilo njegov posao

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Šta zna Slavče iz Niša šta je KANBANSI. I agilni softver. I šta je Android i Fejsbuk.

Slavče je stolar i zna da od uvek ima mnogo klijenata i uvek mu je problem kako da posao završi na vreme.

A kada vam je korisnik na prvom mestu i stolar Slavče lako može da pređe sa Nokije 3310 na Android tablet i postane aktivan na Fejsbuku.

„Vlasnik stolarske radnje Slavče iz Niša ima više od 60 godina. Kada smo se upoznali video sam da čovek mnogo radi. Ima radionicu iza kuće u kojoj provodi 24 sata dnevno, ne izlazi iz nje maltene. Slavče je večito imao problem sa mnogo klijenata, a nikada posao nije mogao da završi na vreme“, počinje jednu od priča o uspešnoj digitalizaciji i spoju prakse i tehnologije Jovan Soldatović.

Jovan ima 26 godina, managing je partner kompanije BAD SISTEMS iz Niša i čovek koji je ubedio Slavčeta da proba digitalni proizvod njegove kompanije KANBANSI – softversko rešenje koje pojednostavljuje korišćenje veoma uspešnog modela u agilnom razvoju softvera, poznatom kao KANBANSI.

Čemu služi a uz to i radi?

Zamislite da ste u proizvodnji ili da imate neki proces rada koji možete vizuelno da predstavite kroz KANBANSI i horizontalno i vertikalno i da vidite gde su u stvari vaši problemi i gde oni nastaju. Da li je to u pribavljanju sirovina, da li je to u samoj proizvodnji? Gde treba da fokusirate svoje resurse, kapacitete…? To KANBANSI radi.

Ono po čemu se KANBANSI razlikuje od svih ostalih alata, kako kaže Jovan, je to što je prilagodljiv bilo kojoj industriji. Dakle, nije pravljen samo za IT industriju, već lako može da se prilagodi bilo kojoj industriji bez ikakve dodatne edukacije. Dakle, dovoljno je jasan.

„Zamislite čoveka od 60 godina za koga je i telefon previše, ja mislim da Nokiju 3310 koristi, a on kaže šta ti je to, hajde da mi objasniš? I ono što sam video je da ja njemu ne treba da pričam o Kanbansiju niti o agilnoj metodi rada. Ne, to je za njega previše. Ja sam ga pitao kako on radi, da mi objasni svoj proces rada. On kaže, pribavljam sirovine, sirovine dođu u obradu, posle odrade ide sečenje, prilagođavanje materijala, sklapanje i dostava klijentu. Ja mu u Kanbansiju napravim te iste faze, kažem mu svaka kartica ti je jedan proizvod, fokusiraj se na to“, ispričao nam je Jovan na Webiz edukaciji održanoj upravo u Nišu.


Slavče je u tom trenutku imao samo jednog pomoćnika, to je bilo pre godinu i po, danas ih ima pet. I Slavče je zaključio da je, u stvari, njegov glavni problem to što nikada nije imao dovoljno sirovina u pravom trenutku.

„Kroz Kanbansi je to uvideo, njegova proizvodnja se povećala, a danas koristi i Android tablet, mislim da je čak otvorio i Fejsbuk profil. Tako da, što se nas tiče mi smo uspeli da ga digitalizujemo“, ponosno ističe Jovan.

BAD SISTEMS preduzeće nastalo je 2016. godine u Nišu. Bavi se pravljenjem digitalnih proizvoda koje možete da koristite prilikom vaše digitalizacije kao preduzeće ili ako ste konsultant negde. Svoje proizvode prave isključivo po meri potreba klijenata.

„Volimo da kažemo da imamo više od 200 godina iskustva u digitalizaciji, ali to je kada se sabere svako naše iskustvo u preduzeću gde nas je sad 15 i ponosan sam da kažem da je to nekih Oceans 15. Ja mnogo volim film Oceans 11, i onda kažem da je svako od nas specijalizovan u nečemu što radi i nismo kao klasično programersko preduzeće na koje nailazite svaki dan“, kaže Jovan.

Svi nalozi kroz ruke „srpskog šefa“

Kao još jedan primer uspešne digitalizacije i primene Kanbansija Jovan izdvaja proizvodnju auspuha u Prokuplju. Kako kaže, oni imaju 150 zaposlenih, od toga je 50 i nešto u proizvodnji, dok se ostatak bavi marketingom, prodajom, menadžmentom.

Njihov glavni problem bio je taj što su oni svu prodaju radili preko telefona. Imali su sajt sa proizvodima, ali uglavnom inostrani kupci pozovu na telefon i poruče.

„Naravno, kao i svako drugo srpsko preduzeće sa srpskim šefom, dođe njihov šef i kaže – tu ćeš da mu praviš ovaj lonac, tu ovo, tu porudžbinu precrta, nacrta ono što on misli da treba, da je dobro. Onda oni prave nalog za proizvodnju, nalog stigne u proizvodnju, onda se radnici zbune, pa pitaju šefa itd. Dakle, izgubljeno vreme, resursi, proizvodnja usporena i nikad nisu mogli da dosegnu do onog dela gde kažu – mi imamo ravnomernu proizvodnju, to ide nekim svojim tokom. Tada smo mi došli sa Kanbansijem i napravili vizuelno proces rada“, priča Jovan i otkriva da je u ovoj firmi bio problem taj što su svi nalozi za proizvodnju „magično“ prolazili kroz ruke šefa.


„Čak i u trenucima kada smo mi bili fizički u firmi i kada smo pratili šta oni rade gde sam i rekao gazdi da ne dira nalog jer sam hteo da vidim da nalog ode od osobe koja radi prodaju do proizvodnje, bez njega. On je nekako magično došao do tog papira, preuredio ga, nešto dodao svoje. Kada smo uspeli da isključimo njega iz celog tog procesa kao srpskog gazdu i stavili proizvodnju, prodaju i u sredini napravili Kanbansi oni su postigli taj nivo rada. Ne kažem da im je KANBANSI pomogao, ali jednostavno kada neko dođe sa strane i pogleda kako vi radite uvek može da vam da ideju šta je to što treba da popravite. Digitalni alati mogu samo da vam pomognu da budete efikasniji“, kaže on.

NađiTuru.rs – ideja iz, naravno, KAFANE

Još jedan digitalni proizvod na koji su zaposleni BAD SISTEMS-a izuzetno ponosni je i NađiTuru.rs. To je online berza kreirana za potrebe lakšeg i bržeg transporta tereta, a kako Jovan kaže, ideja je nastala kao i svaka druga srpska ideja – u kafani.

„Sedela je jedna družina ljudi koja je totalno nepovezana. Ja sam bio jedini iz IT-a, preko puta mene je bio neko iz Milšpeda i počela je priča o tome kako se ljudi hvataju za glavu, 11 je uveče, stoji mu kamion sa jabukama negde ne granici, trune mu sve to, ne može da nađe prevoznika do sutra da preveze teret. Ja ga pitam, je l moguće da ne može da nađe kamion koji će da preveze teret na drugo mesto, on kaže ne. Odem kući, pogledam na internetu, a ono postoje sveukupno na evropskom tržištu svega dve platforme koje to rade“, priča on.

NađiTuru nije klasična berza tereta i transporta, već tu postoje i povratne ture. Naime, kako ističe Jovan, autoprevoznici imaju ogroman problem sa time što se vraćaju prazni i to je upravo ono što NađiTuru radi. Dakle, vi pogodite turu Beograd-Niš, NađiTuru vam odmah pokaže koje su to povratne ture nezad ka Beogradu ili ako nema ka Beogradu, onda bilo kojem gradu koji je u blizini Beograda.

„To je problem koji smo mi rešili i gde smo poslušali vas kao krajnje korisnike šta je to gde mi možemo da pomognemo. Na primer, kompanija Agrolisa Ivanjica bavi se preradom maline, imaju hladnjače, više od 50 kamiona i rade samo tokom letnje sezone. Tokom zimske i sezone proleća njihovi kamioni stoje parkirani. Registrovali su se na NađiTuru, sav ostali biznis što se tiče prevoza hladnjača, oni sada preuzimaju sa njihovim kamionima i njihovi kamioni rade čak tokom proleća i zime i imaju neke dodatne prihode što dosad nisu imali“, kaže Jovan.


Jovan ističe značaj i neophodnost digitalizacije, jer je digitalni svet zaživeo svuda. Kao primer daje digitalne farme gde danas možete da pustite dron iznad farme da vam kaže koliko treba da pustite pesticida, vode, gde treba da sejete, gde ćete dobiti useve itd. Takođe i Amazon Prime koji sa robotima dostavlja pakete do vaše kuće, dok su naša preduzeća još daleko od ovoga. Kako kaže, oni „bacaju pakete kroz prozor“.

„Ako pogledamo Srbiju celokupno, i ako uzmemo i državni deo i privredu, mi smo na 79. mestu po istraživanju BBBA grupe što se tiče digitalizacije. To uopšte nije loše s obzirom na to da na toj listi ima više od 160 država. Šta više, naši proizvodi koji se stvaraju i koriste u Srbiji, kao što je CarGo ili naš proizvod NađiTuru.rs , podižu našu privredu i pomažu ljudima svakodnevno i u inostranstvu i ovde u Srbiji“, kaže Jovan i ističe da je ono što mi možemo da uradimo da bi bili stvarno digitalizovani edukacija.

„Vi imate ogroman rascep između ljudi koji apsolutno ništa ne znaju o internetu i ljudi koji internet masovno koriste. Imate decu koja su na Youtube-u od treće godine, a imate ljude koje kada pitate da li imaju debitnu ili kreditnu karticu oni vam kažu – nemam, držim keš u džepu. Uspešnom digitalizacijom možete da povećate efikasnost, produktivnost, smanjite troškove što je najbitnije“, kaže Jovan.

Sa druge strane on ističe da nije u pitanju da li vam je digitalizacija potrebna. Bez obzira koliko ste malo preduzeće i koliko imate zaposlenih to vi morate da uradite zbog sebe, kako kaže, za 2-3 godine, čak možda i 7 meseci vaše preduzeće neće više postojati ukoliko niste u tom poslu.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife