Priča o čoveku koga je Cukerberg „prevario“

Eduardo Luis Saverin (Eduardo Luiz Saverin) je javnosti postao poznat kao jedan od četiri osnivača Fejsbuka (Facebook), jedne od najvećih onlajn društvenih platformi na svetu.

Saverin je rođen 1982. godine u Sao Paolu u bogatoj jevrejskoj porodici. Otac mu je bio industrijalac, a majka psihološkinja. Sve do 1993. godine sa porodicom živi u Rio de Žanneiru kada se seli u Majami na Floridi gde će završiti srednju školu, a potom i fakultet.

Na Harvardu, gde upisuje ekonomiju, upoznaje Mark Cukerberga sa kojim diskutuje o sve većoj potrebi za onlajn društvenom platformom. Tako, na Cukerbergov nagovor, Saverin Fejsbuku daje početni kapital od 15 hiljada dolara koji mu je obezbedio trećinu deonica novonastale kompanije.

Eduardo Saverin: u avgustu 2016. godine se prema Forbsovoj listi nalazi na 188. mestu svetskih milijardera, 5. u Brazillu, a zauzima 28. mesto među milijarderima koji su svoje bogatstvo stekli baveći se novim tehnologijama.

Njegov „njuh“ za dobre investicije pokazao se vrlo rano. Pored ulaganja u Fejsbuk, tokom studija, Saverin ulaže i 300 hiljada dolara u naftnu industriju.

Nakon lansiranja Fejsbuka 2004. godine Fejsbuk tim se bez Saverina seli u Kaliforniju, dok on zadržava svoje mesto biznis menadžera. Tokom vremena je njegova uloga u finansijama Fejsbuka sve više slabila, a nedugo zatim Fejsbuk protiv Saverina podnosi tužbu zbog navodnog mešanja u posao. Saverin podnosi  protivtužbu, nadajući se da će zadržati 30 odsto svojih deoonica. Na kraju je uspeo da zadrži pravo da njegovo ime bude uključeno u spisak suosnivača sajta, ali su njegove deonice u Fejsbuku pale na 5 odsto. U septembru 2011. godine Eduardo Saverin odrekao se državljanstva Sjedinjenih Američkih Država kako bi izbegao porez koji bi morao da plati nakon prvog javnog nuđenja deonica Fejsbuka i preselio u Singapur gde i sada živi. Prema Vol Strit žurnalu (The Wall Street Journal) Saverin je tom prilikom uštedeo 700 miliona dolara.

Od 2011. godine Saverin je napravio najmanje 20 ličnih investicija u oblasti tehnoloških startapa, uključujući i višestruko investiranje u singapursku onlajn prodavnicu Redmart. Iako nije učestvovao u stvaranju velikih igrača na prepunom transportnom tržištu kao što su to Uber ili Lift (Lyft) Saverin je uložio novac u dva ovakva startapa. 2014. doprineo je sa 13 miliona dolara startapu nazvanom Flajtkar (Flightcar) koji omogućava ljudima koji parkiraju svoja vozila na aerodromu da ih iznajme drugim putnicima. Takođe, investirao je novac u Silverkar (Silvercar), startap koji se bavi iznajmljivanjem samo srebrnih Audija A4s.

Saverin i u bioskopima….

Iako fikcija, film „Društvena mreža“ iz 2010. godine zasnovan je na stvarnom događaju. Film prati odnos između Saverina i Cukerberga od osnivanja Fejsbuka do Saverinove tužbe protiv Cukerberga.

Kako je došlo do neslaganja?

Krajem 2003. godine student Harvarda, Mark Cukerberg je predložio svom kolegi Eduardu Severinu da uloži 15 hiljada dolara na račun u banci koji bi bio dostupan obojici. Novac, uveravao je Cukerberg, bi išao do servera koji su trebali da drže sajt koji je Cukerberg želeo da razvije. Sajt bi se zvao TheFacebook.com, a Eduardo je pristao da da novac.

Zašto je Cukerberg izabrao Saverina za svog prvog poslovnog partnera?

Biznis Insajder (Business Insider) pokušao je da rekonstruiše moguće razloge za početak saradnje ove dvojice studenata iz instant poruka koje je Cukerberg tada slao. U jednoj takvoj poruci prijatelju, Cukerberg opisuje svog novog partnera Saverina kao „vodećeg ulagača“. Saverin je bio bogat, to je Cukerberg hteo da kaže.

Cukerberg se, takođe, udružio sa Saverinom jer je odavao utisak nekoga ko zna nešto o poslu. Saverin je bio onaj tip muškaraca koji nose odelo na predavanja i ostavljao utisak kod ljudi, a Cukerberg nije bio izuzetak, da je povezan sa brazilskom mafijom.

U  drugoj instant konverzaciji iz januara 2004. godine Mark Cukerberg opisuje svoju poslovnu saradnju sa Saverinom ovako:

Cukerberg: Eduardo plaća moje servere.

Prijatelj: Budala.

Cukerberg: Ma ne, misli da će zaraditi pare.

Prijatelj: Šta ti misliš?

Cukerberg: Ja ne znam ništa o biznisu. Zadovoljan sam kada napravim nešto dobro.

Iz ovoga možemo zaključiti da je Cukerberg prišao Saverinu jer je imao novac i viziju kako će zaraditi još više novca. Cukerberg je, sa druge strane, samo želeo da pravi „nešto dobro“.

Severinovim novcem koji je plaćao servere TheFacebook.com je ugledao svetlost dana 2004. godine. Bio je instant senzacija na Harvardu. Studenti drugih škola su zahtevali da se sajt proširi, a Mark i njegove kolege su poslušali.

Šest meseci nakon što je proradio sajt Cukerberg i treći suosnicvač Fejsbuka, Moskovič (Moskowitz) su se preselili u Palo Alto, na Kaliforniji, gde su planirali da rade na Fejsbuku u iznajmljeoj kući. Saverin je otišao u Njujork da stažira kod Liman braće (Lehman Brothers).

Prema instant porukama iz ovog perioda pre nego što je otišao na zapadnu obalu Cukerberg je zamolio Saverina da radi na tri stvari: da organizuje kompaniju, prikupi novac i postavi biznis model. Gotovo odmah po Cukerbergovom preseljenju odnos među suosnivačima je počeo da se zaoštrava.

Tada je Saverin učinio nešto što će Cukerberga „izbaciti iz koloseka“ – postavio je neovlašćene oglase na Fejsbuk. Da stvar bude gora, oglasi su bili za startap koji je Saverin samostalno pokrenuo – Džobuzl (Joboozle). Koliko je ljut na Saverina, vidi se iz mejla koji mu je poslao:

„Razvio si Džobuzl znajući da će u jednom trenutku Fejsbuk verovatno želeti da pokrene nešto tako. Svi smo se iznenadili jer si praktično razvio nešto sa čime će se kasnije takmičiti Fejsbuk i to je samo po sebi zaista loše. Ali postavljanje oglasa na Fejsbuk kako bi reklamirao ovaj startap, i to besplatno, je zaista zlobno.“

Ono što je konačno zapečatilo odnos između Saverina i Cukerberga je Fejsbukova potreba za finansiranjem. Prvo leto je prošlo i Fejsbuk je bio sve popularniji. Kompanija je zahtevala ulaganje da bi nastavila sa radom. Nalaženje investitora nije bio težak posao. Ono što je bilo teško je bilo naterati Saverina da donese odluku. Jednom prilikom mu je Cukerberg ponudio novac za let do Palo Alta, ali Saverin nije prihvatio ponudu. Situacija se vremenom sve više zaoštravala jer bez finansiranja Fejsbuk ne bi mogao da nastavi sa radom, a Cukerberg bi zapao u dugove. Na kraju je Cukerberg odlučio da reši problem tako što će Saverina izbaciti iz kompanije. U jednoj instant poruci Moskoviću, Cukerberg je objasnio i zašto:

„Ostajem pri tome da se sam (Saverin) sjebao… Trebao je da organizuje kompaniju, prikupi sredstva i napravi biznis model. Ništa nije uspeo da uradi. Sada kada se ne vraćam na Harvard ne moram da brinem da će me prebiti brazilski ološi.“

Cukerberg je imao plan da smanji Saverinov ulog u Fejsbuku tako što će napraviti novu kompaniju, Delaver (Delaware corporation) kako bi dobio staru i onda izvršio preraspodelu deonica svima sem Saverinu. To je i uradio, s tim što je Saverin ipak zadržao svoje (sada manje) deonice u kompaniji.

Eduardo Saverin trenutno živi u Singapuru sa suprugom i jedan je od najbogatijih ljudi na svetu.

https://www.bizlife.rs/vesti/ljudi-sa-forbsove-liste-evan-sarp-pinterest/

https://www.bizlife.rs/vesti/ljudi-sa-forbsove-liste-rajan-grejvs-uber/

Izvor: BIZLife

Foto: Printscreen

Piše: A. M.