Privatan biznis je počela sa 47 godina i kaže da je sve moguće

Ambulantu za zdravstvenu negu „Mobilna sestra“ Žaklina Nedeljković osnovala je u maju 2015. gdoine u zrelom životnom dobu, kada je imala 47. godina, nakon 13 godina rada u državnom i isto toliko godina u privatnom sektoru. Da pokrene sopstveni biznis odlučila je jer je želela da do penzije radi za sebe a ne za druge.

„Godine 2015. napustila sam sigurnu, dobro plaćenu i u našem okruženju zavidnu poziciju executive manager-a i upustila se u nesigurne i socijalno manje privlačne preduzetničke vode. To sam učinila jer sam verovala (a sada i znam) da kao preduzetnica mogu još bolje da pomognem ljudima kojima sam potrebna“, kaže Žaklina.

Početak njenog samostalnog poslovanja vezan je za jednu pomalo neprijatnu situaciju, kada je na moru u vodi nezgodno stala na kamen i polomila prst na nozi, zbog čega je dva meseca morala da miruje, jer imobilisan prst nije dozvoljavao hod i oslanjanje na stopalo.

Mirovanje joj je prilično teško palo jer je dinamična osoba i tada se po prvi put odvojila od rada u bolnici na duže vreme. Imala je dovoljno vremena za razmišljanje i rukovodeći se onim „Ko zna zašto je to dobro“ došla je na ideju da postane preduzetnica.

„Kako sam 13 godina provela u radu sa psihijatrijskim pacijentima, shvatila sam da mi to nije opredeljenje za karijeru do penzije. Tako se rodila ideja da se osamostalim, prestanem da radim i asistiram drugima i trošim energiju na tuđe poslove i rad za drugog. Stvorila se želja da do penzije vodim i rukovodim sopstvenim biznisom u koji ću uložiti stečeno znanje i iskustvo“, navela je ona.

Posle dva meseca pripreme registrovala je ambulantu za kućnu zdravstvenu negu koja pruža usluge nege beba, dece, odraslih i starih u kućnim uslovima ili na terenu.

Za početak rada bilo je neophodno opremiti ambulantu sa zakonski odgovarajućom opremom i po propisanim standardima, platiti sve takse, izlaske inspekcija.

 „Dok sam bila još u fazi napuštanja stalnog zaposlenja, zahvaljujući informacijama koje sam sticala iz vođenja i upravljanja, uradila sam jednu jako dobru stvar: patentirala sam i zaštitila naziv „Mobilna sestra“ u Zavodu za intelektualnu svojinu. To je bio veliki trošak na samom početku, ali se višestruko isplatio. Moja želja je da naziv mobilna sestra zameni stari naziv „patronažna sestra“, kaže Žaklina.

Shvatićete da ste uspeli onog momenta kad počnu da vas kopiraju, a to se njoj upravo desilo, jer su počeli da se pojavljuju različiti oglasi po internetu kolega koji su koristili naziv „mobilna sestra“ u svojim oglasima.

„U određenim situacijama sam ih lično opomenula da koriste naziv moje firme i da to nije u skladu sa zakonom, pa sam čak i koristila usluge advokatske kancelarije kako bih zaštitila sopstveno poslovanje“,  rekla je Žaklina.

Žaklina smatra da je najveći problem u njenom poslu nelojalni rad „na crno“ kolega i koleginica iz državnog sektora kao i odliv zdravstvenog kadra u inostranstvo.

Prema njenim rečima na početku, kada započetne posao, najteže je to što sve morate sami. Vi ste i radnik operativac i direktor i vlasnik i upravljač i marketing menadžer i menadžer prodaje svojih usluga.

Svoje fakultetsko znanje iz oblasti zdravstvenog menadžmenta i znanje i iskustvo medicinske sestre spojila je i dobro joj ide.

Kaže da se upravo sprema za učešće na zdravstvenom kongresu koji će u septembru biti održan u Ohridu a na kome će izlagati rad o tome kako je za kratko vreme od šest nedelja spasila gospođi od 70 godina nogu od amputacije. Žaklina kaže da gospođa sada samostalno hoda, noga joj je dobro i često svrati u ambulantu da je obiđe i pozdravi.

U njenom poslu ima i tužnih priča, jer životi nekih dragih osoba se i završe uprkos svom trudu, naporu i znanju koje uloži i ona i  porodica.

Kaže da joj je u poslednje vreme izazov sve veći broj klijenata koje ima pa razmišlja da formira mali tim sestara jer bi tako lakše mogla da pokrije potrebe klijenata za kućnom negom

Žaklina je u svom životu radila malo obrnutim redosledom ali je sve stigla – prvo je rodila je decu pa se školovala, živela porodičan život pa se razvela i sada samostalno živi i potpuno je posvećena poslu.

„Moj primer govori da je sve moguće. Velika snaga, upornost, energija i uložen napor kao krajnji rezultat iza znaka jednakosti uvek daju plus. Nedavno sam u svom „uzrastu“ i sa kilogramima, za koje prijatelji kažu da „umem da nosim“, načinila i prve manekenske korake na modnoj pisti. To sam žarko želela i eto i tu sam želju sebi ispunila“, kaže ona.

Privatan biznis, prema njenom mišljenju, je za ljude koji su spremni da istraju, da se kroz rad menjaju i prilagođavaju. U protivnom je bolje da ostanu u radnom vremenu od 8 do 16 sati,  prihodima 1. i 15. u mesecu i svim ograničenjima koje takav rad donosi.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir