Pročitajte ovu priču kada mislite da od vas ništa ne zavisi i da vaše dobro delo ne može da donese promenu

Jednom, jedna mlada žena odlučila je da gaji kaktus kod kuće. Tokom četiri godine, kaktus je bio na prozoru, ali bez znaka napretka… I odjednom, jednog dana bi iznenađenja: žena je zapazila da je počeo da cveta.

“Pitam se, zašto svi misle da sam ogorčena, bezosećajna veštica,” pomislila je žena. „To ne može da bude tačno – biljke ne cvetaju ako je vlasnik bezdušan.”

Pot utiskom blažene misli da njen kaktus uveliko cveta, žena je slučajno zgazila čoveka u podzemnoj, koji je izgledao prilično smušeno. Kada se požalio, nije počela da vrišti na njega sa duboko uvređenim izrazom lica, kao što bi obično radila: Umesto toga, samo se nasmešila i rekla:

“Nemojte se ljutiti na mene, molim vas. Nisam imala na šta da se naslonim i okliznula sam se; stanite i vi na moju nogu, ako želite, i biće izjednačeno.”

Smušeni čovek progutao je uvrede koje je hteo da izurla na nju. Malo kasnije, nakon što je sišao na svojoj stanici i kupio novine, umesto da bude grub prema prodavačici koja mu je vratila manji kusur nego što je trebalo, čovek je rekao:

“Nema veze. Samo prebroj još jednom; Nisam ni ja dobar u matematici ovako rano ujutru.”

Prodavačica nije očekivala ovako ljubazan odgovor. Osećajući toplinu iznutra, sasvim spontano besplatno je dala dva stara magazina i tabak starih novina starijem gospodinu. Bio je stalna mušterija, koji je zaista voleo da čita sve vesti, ali mogao je da priušti sebi samo najjeftinije novine.

Kada je starac, dobro raspoložen, sreo svoju komšinicu, koja je sa porodicom živela iznad njega, nije se žalio na buku dece kao što je to obično radio. Umesto toga rekao joj je u dahu:

“Vaša ćerka tako brzo raste. Ne mogu da dokučim da li izgleda kao vi ili kao njen otac, ali zasigurno će biti prelepa mlada dama.”

Žena je sva ozarena odvela ćerku u vrtić, a onda otišla na posao gde je radila kao medicinska sestra. Umesto da viče na zbunjenu baku koja je kod doktora zakazala pregled prethodnog dana a pojavila se sledećeg, rekla joj je:

“Ne brinite draga moja! Ponekad i ja zaboravim da uradim nešto. Sačekajte minut, proveriću sa doktorom da li može da vas primi danas.”

Srećna što je uspela da vidi doktora, starica se nije žalila na lekove i uobičajeni tretman. Bila je ljubazna prema doktoru i zahvalila mu se –

“Nisam potpuno izgubila razum, i potpuno mi je jasno da ne možete da izlečite moju starost…”

Kasnije, kada se vratio kući, doktor se prisećao susreta sa staricom i bilo mu je žao nje. Shvatio je da život prolazi toliko brzo u svoj toj gužvi i nerviranju… Odjednom, odlučio je da svrati do marketa i kupi buket cveća i lep kolač, i odvezao se, umesto kući, na jedno drugo mesto. Stigao je do zgrade, popeo se do trećeg sprata i pokucao na vrata.

Otvorila mu je mlada žena:

“Upravo sam mislio – zašto pobogu osećamo potrebu da se odvojimo od drugih i živimo u potpuno otcepljenim svetovima, bez brige za ikog drugog? Kupio sam ti kolač, ali slučajno sam stavio torbu preko pa se rastopio. Nije važno, neće nimalo uticati na ukus. Kupio sam ti i cveće, ali izgleda i da se ono malo smežuralo. Ali, možda bi moglo da se povrati u vodi?”

“Naravno da hoće,” rekla je žena, “Ponovo ćemo ih oživeti. Imam vesti. Možeš li da zamisliš – probudila sam se jutros, pogledala ka prozoru i videla da se moj kaktus rascvetao. Pogledaj samo!”

[preporucene_vesti ids=“239489″]

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: N.V.