Programer POKLANJAO PROGRAM za zdravstvo, država ignorisala i PLATILA TELEKOMU
Na početku epidemije kovida-19, Srbija je mogla besplatno da dobije program baziran na veštačkoj inteligenciji, koji u Čileu, Argentini, Peruu i Španiji već opslužuje blizu četiri miliona pacijenata.
Taj sistem za brzu komunikaciju i upravljanje zdravstvenim uslugama, razvio je Nišlija Milan Đidara, koji je pre devet godina napustio zemlju i sistem primenio u Južnoj Americi.
Na njegovu ponudu Srbija nije odgovorila, ali je u avgustu firmama Procescom i Telekom Srbija, Ministarstvo zdravlja dodelilo 12 miliona dinara za samo jedan segment slične platforme, piše N1.
Konkretno i jasno – „pomoć iz Čilea“, naslovljen je imejl upućen u više institucija u Srbiji. Od predsednika republike do raznih adresa u Ministarstvu zdravlja. U svoje i u ime firme – nudio je sistem za brzu i neposrednu komunikaciju sa pacijentima, koja je automatizovana i pouzdanija od kol-centara.
„Mi nismo ponudili. Mi smo pokušali da ponudimo, jer nismo imali nikakav odgovor. Probali smo da komuniciramo sa Vladom, sa Ministarstvom zdravlja“, priča Milan Đidara.
Odgovora nije bilo.
„Možda je naša greška što smo ponudili besplatno. Uglavnom, kažu, kad nešto nema cenu onda je džabe i ne vredi ništa“, dodaje on.
U Čileu se pokazalo da ovaj sistem vredi. Menja kol-centre u zdravstvenim ustanovama i to čini mnogo efikasnije. Sa pacijentima komunicira „inteligentan“ softver uz pomoć glasa, poruka na svim platformama i mrežama. Zakazuje preglede, podseća na zakazane intervencije, automatski pomera termine i što je najvažnije – smanjuje čekanje pacijenata i povećava efikasnost u radu i do 30 odsto.
„Imamo šestoro ljudi koji rade i koji komuniciraju, uz pomoć sistema, sa četiri miliona pacijenata mesečno“, kaže Đidara.
I to u četiri zemlje, sa statistički 15 puta manje grešaka u odnosu na situaciju kada podatke u sistem unosi zaposlena osoba u kol-centru.
Zašto onda Srbija nije odgovorila ništa, kada joj je ovaj sistem u martu prošle godine ponuđen gratis?
„Možda nisu imali vremena u tom trenutku, ne znam šta bi drugo mogao da kažem“, navodi on.
Vidi da je čekanje kod nas i dalje prisutno, što – tvrdi, ne mora da bude u toj meri, ako se uredi da bude manje praznog hoda. Sa druge strane, Srbija je propustila šansu da joj se jedan ostvareni intelektualac, možda, korak po korak – vrati.
„Mislim da nisam jedini koji je otišao zbog nerazumevanja i ostvario se u onome što radi i zna. Nažalost, ponovo sam naišao na nerazumevanje, ne znam“, kaže on.
Na pitanje N1 da li bi se vratio, on odgovara odrično.
Izvor: N1
Foto: Pixabay, ilustracija
