Prva javna ponuda akcija na Beogradskoj berzi posle 78 godina
Na Beogradskoj berzi bi do sredine 2018. trebalo da se, nakon 78 godina, realizuje prva inicijalna javna ponuda akcija (IPO) i to kompanije Fintel Energija, koja je ćerka firma kompanije Fintel Energije S.p.A., izjavio je danas direktor Beogradske berze Siniša Krneta.
„Već devet meseci radi se na IPO procesu za tu energetsku kompaniju i očekujemo da bi u prvoj polovini ove godine Beogradska berza mogla da dobije prvu IPO još od 1940. godine“, kazao je Krneta agenciji Beta.
Sredinom prošle godine Fintel Energija je saopštila da planira IPO na Beogradskoj berzi, putem koje će ponuditi 20 do 40 odsto kapitala kako bi prikupila 15 miliona evra od institucionalnih i pojedinačnih investitora, a sredstva koja će biti prikupljena biće iskorišćena za izgradnju druge faze vetroparka Košava 117 MW kao i drugih projekata koja se nalaze u razvoju..
U Fintel Energija očekuju da tržišna kapitalizacija kompanije dostigne nivo izmedju 100 i 120 miliona evra.
Krneta je istakao da bi to moglo da motiviše i institucionalne i individualne investitore da u vreme, kako je naveo, ekstremno niskih kamatnih stopa, svoj novac ulože na berzi.
„Srbija je jedna od retkih postsocijalističkih zemalja koja tokom tranzicije nije imala inicijalne javne ponude na berzi“, podsetio je on.
Kao suprotan primer naveo je hrvatsko tržište kapitala koje je odavno iskusilo IPO, a one firme koji su „probile led“ bile su državni Hrvatski telekom i INA, da bi usledio niz IPO iz privatnog sektora, i to iz industrije hrane, brodogradnje, specijalnog pomorskog transporta.
On smatra da potencijal tržišta kapitala Srbije ogroman i u najvećoj meri neiskorišćen, jer „nijedna privatizacija nije sprovedena izlaskom firme na berzu, niti je neka kompanija prikupila potreban kapital ponudivši deo akcija na prodaju, što je uvek najpovoljniji način da se dodje do potrebnih sredstava“.
Krneta je podsetio i da 15 godina traje borba te institucije da dodje do IPO akcija na srpskoj berzi, odnosno da se taj model koristi za finansiranje razvoja, i zbog toga berza već skoro dve godine najveći deo svojih kapaciteta i resursa usmerava na promociju IPO.
„Identifikovali smo oko 40-50 kompanija koje su u rukama pojedinačnih vlasnika, porodica ili partnera, od kojih je oko 70 odsto pristalo da nas primi i sasluša zašto bi bilo dobro da se odluče za IPO“, rekao je Krneta i dodao da ne zagovara tezu da je IPO rešenje svih njihovih problema, ali naglašava da je važno da se vlasnicima kompanija objasni da je to dobar način na koji mogu da nastave ulaganje u svoj razvoj. ;
Krneta smatra da je moguć zaokret i da srpsko tržište kapitala nudi potencijal, zbog čega je Beogradska berza, uz podršku Evropske banke za onbovu i razvoj (EBRD), počela projekat Serbia IPO Go, koji je usmeren na promociju i pomoć u realizacij IPO u sektoru privatnih kompanija. ;
Objasnio je da će tokom trajanja programa, do kraja marta 2019. godine, biti identifikovane zainteresovane kompanije.
„Projekata Serbia IPO Go ima za cilj da barem dve tri kompanije, početkom naredne godine objave IPO ili počnu pripreme za IPO“, kazao direktor Beogradske berze.
Kreneta očekuje da bi IPO omogućile brži razvoj Beordaske berze, koja je nakon početka svetske ekonomske krize doživela pad.
Kako je naveo, rekordan promet Beogradske berze, veći od dve milijarde evra, ostvaren je 2007. godine, da bi već 2008. iznosio 882 miliona evra.
„Iako je promet 2017. bio 550 miliona evra, što je najveći iznos ostvaren od početka krize, nismo zadovoljni, jer je 85 odsto tog prometa ostvareno u trgovini obveznicama, a ne akcijama koje stvaraju likvidnost i privlače investitore“, rekao je Krneta. ;
Direktor Beogradske berze je ocenio i da je trgovanje akcijama u Srbiji ugroženo.
„Mi na regulisanom tržištu u ovom trenutku imamo svega 31 kompaniju, od kojih su na prajm listingu samo četiri, dok ostatak od 590 kompanija koje se takodje formalno nalaze na berzi, predstavljaju hartije koje nemaju likvidnost, investitori se ne interesuju za njih, jer nisu tržišno atraktivne, pa nema ni prometa“, rekao je on.
Krneta je kazao da u Srbiji i dalje postoji veliki stepen neznanja, ali i nerazumevanja čemu služi berza, zbog čega radi na tome da Beogradska berza, koja je poslednjih 20 godina doživljavana kao poslednji vagon u ekonomskom vozu domaće privrede, konačno zauzme mesto koje joj pripada.
„Mnoge analize su pokazale da postoje primeri razvijenih berzi u nerazvijenim zemljama, ali ne postoje primeri razvijenih zemalja bez razvijenih berzi“, zaključio je direktor Beogradske berze.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
