PRVI PUT: O finansijama Vatikana brinuće ŽENE
Papa Franja je u novi saziv Ekonomskog saveta imenovao čak šest žena stručnjaka, među kojima su bivša rizničarka princa Čarlsa i nekadašnja ministarka u vladi Tonija Blera.
Bivša rizničarka princa Čarlsa i nekadašnja ministarka obrazovanja i saobraćaja u britanskoj vladi Tonija Blera su među šest žena koje je papa Franja izabrao u novi saziv saveta koji nadzire vatikanske finansije.
Ovo je prvi put da su žene eksperti iz poslovnih, bankarskih i akademskih krugova imenovane u Ekonomski savet osnovan 2014. godine, što je znak da poglavar Rimokatoličke crkve ispunjava obećanje da će unaprediti rodnu ravnopravnost u vatikanskoj administraciji.
U ovo 15-člano nadzorno telo, kojim će predsedavati minhenski nadbiskup i kardinal Rajnhard Marks, ušle su dve Britanke, Lezli Ferar, koja je sedam godina brinula o finansijama princa od Velsa, i Rut Keli, bivša najmlađa ministarka u Blerovoj vladi i članica uticajne katoličke organizacije „Opus Dei“.
Među ekspertima izabranim u Ekonomski savet su i profesorka nemačkog javnog prava Šarlot Krojter-Kirkhof, ugledna bankarka iz Berlina Marija Kolak, ali i dve uspešne poslovne žene iz Španije, Eva Kastiljo Sanz i Marija Konsepsion Osakar Garaikoečea.
Donedavno najuticajnije žene u najmanjem gradu-državi na svetu bile su Barbara Jata, direktorka Vatikanskih muzeja, i Kristijan Mari, zamenica šefa kancelarije za odnose sa javnošću.
Da su u Vatikanu počeli da duvaju novi, progresivni vetrovi, osetilo se još prošle godine, kada je Franja imenovao i prve četiri žene za savetnike Biskupskog sinoda, institucije osnovane pre pola veka.
U januaru je papa napravio veliki iskorak kada je imenovao i prvu ženu na visoku dužnost u državnom sekretarijatu Vatikana, kojim tradicionalno dominiraju muškarci.
Italijanka Frančeska di Đovani preuzela je novoosnovanu kancelariju za odnose sa državama i tako praktično postala jedna od dva zamenika šefa diplomatije Svete stolice i nadbiskupa Pola Galagera.
Kasa Rimske kurije nije baš u najboljem stanju, ne samo zato što su ove godine zbog pandemije korone smanjeni prihodi od ulaznica za vatikanske muzeje, već i zbog serije finansijskih skandala u koje su upleteni uticajni krugovi u Katoličkoj crkvi.
Da bi zaustavio razgranate i dobro uhodane kanale kojima se novac iz vatikanske kase odlivao u džepove mafije, bliskih rođaka i prijatelja, rimski pontif je 1. juna doneo novi zakon za suzbijanje korupcije.
Ubuduće, unosni poslovi će se dodeljivati na osnovu strogo kontrolisanog javnog nadmetanja. Uspostavljanje centralizovane kontrole nad ugovorima za nabavku robe i usluga trebalo bi da raskrsti sa starom praksom po kojoj su kongregacije i vatikanske kancelarije ove poslove sklapale po svom nahođenju.
Ova reforma dolazi posle velikog finansijskog skandala – propalog ulaganja u luksuzne nekretnine u centru Londona, koje je bacilo senku na vrh Katoličke crkve.
Izvor: Politika
Foto: Beta/AP
