Psihoterapeut ruši STEREOTIPE o milenijalcima; Njihovi najveći strahovi i brige i kako ih rešiti

„Kada sam pre 10 godina ušla u polje psihoterapije, nisam ni sanjala da ću biti ‘terapeut milenijalaca‘. Međutim, nakon pet godina prakse, počela sam da primećujem talas milenijalaca koji traže pomoć baš od mene. Sada 90 odsto mojih pacijenata ima između 23 i 38 godina, ostalo su uglavnom roditelji milenijalaca“, kaže Tess Brigham, psihoterapeutkinja iz San Franciska i sertifikovani life coach.

Ona ima više od 10 godina iskustva u psihoterapijii prvenstveno radi sa milenijalcima i njihovim roditeljima, a njeno iskustvo rada sa milenijalcima prenosimo vam u potpunosti.

Kao pripadnik generacije X, čula sam sve stereotipe o milenijalcima – da su lenji, usamljeni, preosetljivi i nepripremljeni. Ali nakon što sam ih proučavala i počela da ih upoznajem, ono što sam shvatila je da je to generacija pametnih i veoma ambicioznih pojedinaca.

Oni su empatični, različiti i željni društvenog uticaja, ali imaju i mnogo briga koje ih sputavaju.

Koje su najveće brige milenijalaca?

Bilo kog dana, šačica milenijalaca doći će u moju kancelariju i reći će mi šta ih najviše muči: „Brinem se da nikada neću zaraditi dovoljno novca da odem u penziju“; „Osećam se kao neuspeh“; „Ne znam da li uspostavljam svoj život odrasle osobe na pravi način“.

„Imam previše izbora i ne mogu da odlučim šta da radim. Šta ako pogrešno izaberem?“ – ovo je pitanje koje ih najviše muči.

Da, strah od odluke je realna stvar, posebno u današnje vreme kada smo preopterećeni informacijama i imamo ogroman pritisak da uspemo. Postoji mnogo velikih životnih odluka koje treba doneti – sa kim se venčati, koji karijerni put odabrati, gde živeti, kako upravljati novcem i na sve to mnogo različitih opcija.

Iako, imati mnogo različitih opcija zvuči veoma privlačno, studije su otkrile da to često izaziva osećaj stresa i preopterećenosti kod ljudi.

U modernoj „odrasloj dobi“ – termin koji profesor psihologije Džefri Džensen Arnet definiše kao „period između 18 i 25 godina kada su mnogi smerovi i dalje mogući, a veoma je malo odluka doneto u vezi sa budućnošću“ – odloženi izbori na kraju dovode do konfuzije oko identiteta i svrhe u životu.

Kako se nositi sa „previše izbora“

U svojoj knjizi „Paradoks izbora: zašto je više manje“, psiholog Bari Švarc tvrdi da što više izbora imamo, to je verovatnije da ćemo očekivati da ćemo zažaliti zbog naših odluka.

Švarc kaže da će se jedna od tri stvari desiti kada se mladi ljudi suoče sa previše izbora: doneće loše odluke, biće nezadovoljniji svojim izborom, postaju paralizovani i uopšte ne čine izbor.

Ovo su saveti koje dajem milenijalcima koji se bore sa donošenjem odluka:

1. Shvatite kako se zaista osećate

Samosvest je sve. Kada sebe prisiljavamo da razmišljamo o svojim osećajima, rečima, emocijama i ponašanju, počinjemo da razumemo što nas stvarno muči i šta zaista želimo.

Kako se osećate povodom vaše trenutne situacije? Šta želite da promenite? Šta vam je sada važno? Koji su vaši trenutni ciljevi? Koji su vaši budući ciljevi?

Postavljanje ovih pitanja vodiće vas ka donošenju odluke zbog koje se vi osećate dobro i manje je verovatno da ćete zažaliti.

2. Identifikujte svoje opcije

U ovom trenutku, vreme je da se uozbiljite i počnete da razmišljate o izborima koje imate i kojim rezultatima mogu da vode.

Na primer, menjanje poslova može uticati na vašu platu, životnu situaciju, radne obaveze ili dug put od posla do kuće.

Definišite ključne faktore svake odluke i kako oni mogu uticati na vašu trenutnu situaciju. Možda treba da se brinete o bolesnom članu porodice i ne možete sebi da priuštite zahtevan posao.

3. Identifikujte stvari koje možete da kontrolišete

U redu je da rizikujete, ali takođe želite da izbegnete izbore sa rezultatima nad kojima baš i nemate kontrolu.

Možda imate posla sa teškim šefom koji je težak za rad. Ako je njegova ličnost jednostavno takva, suočavanje s njegovim ponašanjem možda uopšte neće promeniti stvari, možda ih čak može pogoršati.

Međutim, ono što možete kontrolisati je kako reagujete na ponašanje vašeg šefa. Možete da izaberete da to ne utiče na vas ili možda razmišljajte o pronalaženju novog posla.

Jednom kada prepoznate šta možete i šta ne možete da kontrolišete, lakše ćete suziti listu izbora.

4. Donesite odluku

Možda će biti potrebno neko vreme da shvatite šta želite da bude vaš sledeći potez. Nemojte da požurujete sebe – ali u isto vreme, nemojte da se opteretite izborima.

Može vam pomoći i da razgovarate sa nekim ili da tražite savet. Ali pazite, nemojte slepo da slušate savete.

Kada donesete odluku, budite spremni za moguće ishode. Napravite plan šta da radite ako stvari ne ispadnu onako kako ste očekivali.

5. Prihvatite neizvesnost

Često kažem svojim pacijentima da je u redu brinuti se ili osećati se nesigurno, pod uslovom da ne dozvolite da to preuzme vaš život.

Jedini „ispravan“ put je onaj za koji vi mislite da je ispravan. Može se desiti da prihvatite novu ponudu za posao i da shvatite da se niste dobro uklopili ili da ste dobili mnogo više odgovornosti nego što ste bili spremni da preuzmete.

Nećete uvek „pogoditi“ iz prvog puta, ali kada prihvatite svoje greške, postajete mnogo pametniji, mudriji i sigurniji u izbore koje ćete napraviti u budućnosti.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixels