Racionalno društvo vođeno naukom bi bila UŽASNA ideja
Antropolog Nil Degras Tajson (Neil deGrasse Tyson) zamišlja zemlju Racionaliju, društvo u kojem bi se svi zakoni donosili na osnovu naučnih dokaza. Džefri Guin (Jeffrey Guin), sociolog, kaže da je to loša ideja i objašnjava zašto tako misli.
Zamislite društvo u budućnosti gde je sve savršeno logično. Šta bi moglo da krene po zlu? Scijentizam je uverenje koje kaže da svetske probleme možemo rešiti pomoću nauke. Ljudi nekad koriste frazu „racionalno mišljenje“ ali se ovo odnosi na istu stvar. Ako bi ljudi odbacili religiju i sve predrasude koje gaje, logiku bi mogli da koristimo kako bi rešili sve probleme.
Antropolog Nil Degras Tajson je ponudio savršen primer scijentizma kada je predložio zemlju Racionaliju u kojoj bi se svi zakoni zasnivali na dokazima.
Tajson je veoma pametan čovek, ali ovo nije pametna ideja smatra Džefri Guin. On kaže da je ova ideja nerazumna i da nije zasnovana na dovoljnim činjenicama.
„Naravno, zamišljanje društva u kojem se svako ponaša logično zvuči primamnjivo, ali ako upotrebimo logiku kako bismo preispitali ovaj koncept otkrićemo da tako nešto nikada ne bi moglo da postoji,“ piše Guin za Nju sajentist (New Scientist).
Oduvek je postojala nada, posebno od kada je bogatiji društveni sloj postao manje religiozan, da će nauka uraditi više od pukog objašnjavanja sveta oko nas. Nauka bi trebalo da nas nauči kako da živimo, i da nas usmeri ka blaženstvu koje je nekada obećavala religija. Sada ovu misao možete pronaći u svakom sekularnom utopizmu dvadesetog veka. Ali je svaki put ona odbačena iz dva razloga.
‘Manjkava’ nauka
„Prvo, eksperti nikada ne znaju ni približno koliko misle da znaju. Racionalnost je subjektivna. Svi ljudi imaju predrasude, a na stvarni problem nailazimo kada zaboravimo da su naučnici i stručnjaci takođe ljudi i prilaze dokazima i razumnom razmatranju sa istim neizgovorenim pretpostavkama kao i svako drugi. I drugo, nauka ne sme da govori ljudima kako da žive. Zapanjujuće je kako lako zaboravljamo zlo koje može prouzrokovati nauka. Toliko puta su kroz istoriju ljudi mislili da se ponašaju na logičan i racionalan način da bi shvatili da su takvi postupci sadržavali moralno odvratne politike i pravila koje su podržane samo zato što su racionalni ljudi bili poljuljani dokazima“ piše Guin.
Frenologija – utvrđivanje nečijeg kataktera putem oblika i veličine njegove glave je bila nauka. Eugenika je bila nauka, kao i društveni Darvinizam.
Naučni rasizam je bio, takođe, vođen podacima i dokazima i bio je priznat. Devetnaestovekovni naučnici su se osećali opravdanim kada su tvrdili da je „težina dokaza“ na strani robovlasnikog režima, da je nadmoćnija bela rasa i da treba ograničiti reprodukciju „nižih“ rasa.
I opet, uprkos svemu ovome, ljudi nastavljaju da gaje veoma pozitivno mišljenje o nauci. Jedan deo problema se krije u činjenici da niko ne zna zaista šta nauka znači. Većina ljudi je definiše kao istraživanje sveta u kojem živimo.
Šta je racionalno?
Filozofkinja Suzan Hak (Susan Haack) je tvrdila da je nauka isto što i racionalno promišljanje. Ovo je dobro kao svaka definicija, čak i kada vodi do drugog problema: šta podrazumevate pod rečju racionalan?
Džefri Guin tvrdi da njegov rad sa kreacionistima pokazuje koliko je nemoguće za ljude da se ponašaju racionalno.
„Svi smo mi podržani našim predrasudama. Na primer, pažljiva analiza kreacionističkog naučnog znanja pokazuje da oni znaju o nauci koliko i svi mi. Razlika je samo u tome što oni poriču naučne tvrdnje. Tokom rada u jednoj evangelističkoj školi učenici su bili savršeno sposobni da daju tačan odgovor o evoluciji na testu iz biologije. Oni su samo koristili fraze kao što je to ’naučnici veruju’ u odgovorima kako ne bi izdali svoje kreacionističko uverenje. Ovo je za njih, zapravo, izuzetno racionalni način da se odnose prema jazu između vere i nauke“, ističe Guin.
Nauka nam može dati podatke, ali to ne znači da nas oni vode do istine – oni predstavljaju samo ono što mi trenutno doživljavamo kao istinu. Kako se mi odnsimo prema podacima zahteva pronicljivost i opreznost.
Naučnici nam ne mogu reći da li je opravdano ubiti dete sa problemima u razvoju uprkos njihovom baratanju podataka o njegovim izgledima za život ili njegovoj sposobnosti da misli ili se kreće samostalno. Ne postoji lak odgovor oko toga kako bismo trebali da se odnosimo prema tim stvarima, a scijentizam odbija to da vidi.
„Nauka nije iskrena – kao što kaže Tajson. Naša interpretacija nauke jednostavno zahteva uvide i mudrost koje prevazilaze ono što nam nauka pruža. Tvrđenje suprotnog jednostavno nije racionalno,“ zaključuje Guin.
Izvor: BIZLife, Njew Scientist
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
