Račun za struju zbir nekoliko stavki
Račun za struju, koji je ovog meseca stigao na naplatu je u odnosu na prethodhodni veći čak i ako je potrošnja bila ista. Naime, od 1. decembra prošle godine električna energija skuplja za 3,9 odsto i u proseku kilovat-čas košta 7,3 dinara, pa je prosečan račun veći za oko 100 dinara nego ranije. Uz decembarsko povećanje cene električne energije viši su i iznosi koji se plaćaju na ime obračunske snage i troška garantovanog snadbevača.
Iako povećanje cene kilovata nije veliko, došlo je na zimu kada je potrošnja veća, pa mnogi potrošači dobro vode računa o tome kad troše struju jer time mogu uticati na to koliki će račun biti. Ipak, valja reći i da je izvesno da od ukupnog iznosa koji se plaća za potrošenu električnu energiju tokom meseca – zapravo značajan deo nisu kilovati. Naime, deo ukupnog mesečnog račun čini zbir nekoliko stavki. Neki od tih troškova su fiksni i plaćaju se bez ozira da li se struja troši ili ne, neki zavise od potrošnje struje, a postoji i mogućnost da se račun umanji.
Tako je, recimo, za potrošenih 400 kilovata ukupan mesečni račun/zaduženje koje potrošač treba da plati oko 3.800 dinara. Od tog iznosa nešto malo više od 2.000 dinara odnosi se na struju i troškove koji se plaćaju bez obzira da li se struja troši ili ne, dok preostalih oko 1.800 dinara odlazi na druge stavke.
Dakle, uz potrošnju struje od 400 kilovata na struju odlazi oko 2.000 dinara, a kada se toj cifri dodaju troškovi koji ne zavise od potrošnje električne energije – a reč je o obračunskoj snazi i trošku garantovanog snabdevača koji iznose 556,89 i 137,93 dinara, račun za električnu energiju u obračunskom periodu narasta za oko 700 dinara. To, praktično znači da na ime te tri stavke potrošač plaća oko 2.700 dinara.
To, naravno, nije pun iznos mesečnog računa jer treba dodati i naknadu za povlašćene proizvođače električne energije i naknadu za unapređenje energetske efiaksnosti. Visina obe naknada varira jer zavisi od broja potrošenih kilovata, a po svakom kilovatu za prvu naknadu se plaća 0,093 dinara, a za drugu 0,015 dinara. Kada se dodaju i iznosi ove dve naknade dobija se iznos na koji sledi obračun akcize po stopi od 7,5 odsto, a sledeći trošak koji povećava ukupan račun je porez na dodatu vrednost u visini od 20 odsto. Pobrojane stavke predstavljaju iznos koji potrošač treba da plati za obračunski period. Međutim, još nije kraj jer se na taj iznos dodaje i taksa za javni medijski servis u iznosu od 220 dinara i to je poslednji korak koji vodi do ukupne cene za potrošenih 400 kilovata- oko 3.800 dinara.
Treba reći da potrošači mogu račun da umanje ukoliko redovno i na vreme plaćaju svoje obaveze. U tom slučaju odbrava se popust od pet odsto, pa bi račun od oko 3.800 dinara, mogao biti manji za oko 140 dinara. Iako se možda nekome može učiniti da je reč o maloj uštedi – i nije jer bi na godišnjem nivou uštede mogla biti oko 1.700 dinara, što svakako nije zanemarljivo. Naravno, uz veću potrošnju i više račune, veći su i iznosi koji se uz redovno plaćanje mogu ostvariti.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: Ana M.
