Rad, upornost i stalno usavršavanje garantuje napredovanje

„Simpo” je kompanija koja se razvila iz fabrike nameštaja „Sima Pogačarević” u Vranju. Od te 1963. godine, pa do danas kompanija je prošla kroz vrlo turbulentna dešavanja. Na tu temu razgovarali smo sa Slađanom Disićem, generalnim direktorom Simpa i predsednikom izvršnog odbora.

Voleli bismo da krenemo ne od početka kompanije već od poslednjih nekoliko godina. I na vašem sajtu konstatujete veoma lošu situaciju u Simpu 2014. godine. Kako je prevaziđen taj period?

Simpo je u svojoj dugoj istoriji postojanja imao uspone, ali, kao i mnoge druge firme, i ozbiljne padove. Događalo se to 2000, 2005, 2008. godine, ali svakako najteži period je avgust 2013. godine, kada je država blokirala sve račune Simpa za neizmirene poreze i doprinose i ostale javne prihode, a posebno 2014. godina u periodu od maja do decembra, kada je zaustavljena proizvodnja a radnici upućeni na plaćeno odsustvo.

To je bio period velike nelikvidnosti zbog ogromnih dospelih a neizmirenih obaveza prema bankama, državnim i ostalim poveriocima. Stajali smo na ivici ponora. Samo mali, dodatni potres odveo bi nas u bankrot.

Zahvaljujući razumevanju i podršci države donete su mere čija realizacija je obezbedila zaustavljanje sunovrata i konsolidaciju poslovanja:

• urađen je plan ekonomsko – finansijske konsolidacije,
• uz posredovanje Ministarstva privrede, sa bankama je zaključen Ugovor o mirovanju obaveza (standstill aranžman),
• državni poverioci su konvertovali svoja potraživanja u kapital Simpa,
• izvršene su promene organa upravljanja i rukovođenja,
• sproveden je socijalni program za 1.562 zaposlena,
• zaposleni koji su ispunjavali starosni uslov, njih 53, penzionisani su zaključno sa 31. decembrom 2014. godine,
• odobren je kredit Fonda za razvoj Republike Srbije za pokretanje procesa proizvodnje od 15. januara 2015. godine.

Od tada počinje i do danas traje borba rukovodstva i svih zaposlenih u Simpu za vraćanje na izgubljena tržišta i osvajanje novih. Ta borba nije nimalo laka. Naprotiv, ona je vrlo teška i odvijala se u uslovima konstantne blokade tekućih računa, raznih sudskih izvršenja, negativne kampanje pojedinih lokalnih medija, velike konkurencije u zemlji i inostranstvu – lojalne i nelojalne, negativnog poslovanja povezanih društava u non core biznisu i sl.

Danas možemo reći da su rezultati te borbe:

• vraćanje Simpa na tržišta Srbije, Makedonije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i osvajanje novih – Rumunija, Bugarska, Kipar, Severna Irska, Albanija ….
• stalni razvoj novih proizvoda,
• opremanje enterijera hotela u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Irskoj, Makedoniji…
• izmirivanje starih obaveza prema bankama, državnim i ostalim poveriocima i zaposlenima u vrednosti od više od 33 miliona evra,
• rad u kontinuitetu, bez ijednog dana zastoja, od 15. januara 2015. godine, do danas.

Da li su odluke koje su tada donete i danas dalje na snazi? Kako teče „novi život” Simpa?

Da. Neke odluke su i dalje na snazi: potpuna posvećenost kupcima, razvoj proizvoda u skladu sa zahtevima kupaca i tržišta, proizvodnja za poznatog kupca, racionalizacija troškova, modernizacija proizvodnih kapaciteta, školovanje i usavršavanje kadrova.

„Novi život” Simpa teče sa mnogo manje problema, sa jasnom vizijom, perspektivom i optimizmom koji se može videti na licima zaposlenih. Ako je put oporavka ili konsolidacije Simpa imao deset etapa, mi smo do sada prešli devet. Ostala je deseta etapa, a to je realizacija Unapred pripremljenog plana reorganizacije, koji predstavlja novi ugovor sa poveriocima o načinu izmirivanja njihovih potraživanja, čak i onih koja su nastala u periodu 1990 − 1997. godine.

Mlade generacije ne znaju kakav je brend bio Simpo u tadašnjoj Jugoslaviji. Da li možete opisati veličinu Simpa kao kompanije u to vreme?

Živeli smo u državi koja je imala 22 miliona stanovnika, uvažavana i poštovana u celom svetu i u stalnom razvoju. Kako se razvijala privreda Jugoslavije, razvijao se i rastao Simpo. Proizvodni kapaciteti su uvećavani otvaranjem fabrika u Vranju i opštinama Pčinjskog okruga, prodaja se širila u svim republikama, a izvoz u zemljama Evrope, pre svega kroz barter aranžmane sa SSSR, dostigao je cifru od više od 100 miliona tadašnjih maraka. Simpo je bio najveći proizvođač nameštaja na Balkanu, sa prepoznatljivim proizvodnim programom. Na prostoru bivše Jugoslavije gotovo da nije postojao dom koji nije imao neki komad nameštaja proizveden u Simpovim pogonima.

Koje su to godine ili proizvodi obeležili ovih 55 godina postojanja Simpa?

Najveći uspon Simpo je imao u periodu 1975 – 1990. godine. Bio je to period ubrzanog razvoja u proizvodnom, komercijalnom i ukupnom poslovanju Simpa. Otvarani su novi proizvodni kapaciteti u Vranju i okruženju, maloprodajna mreža se ubrzano širila gradovima Jugoslavije, izvoz dostigao najviši nivo na tržištu Evrope, Azije i Amerike, a broj zaposlenih uvećan više puta.

Što se tiče proizvoda, svaki period imao je svoje zvezde. Sedamdesetih godina pojavile su se čuvene Mojca i Viktorija, koje i danas proizvodimo jer ih kupci vole. Period 80-ih i 90-ih obeležile su spavaće sobe Ana, Zora, Bristol, Rakel; regali Kapri, Karington; trpezarije Kapitol i Danvile; garniture: Vera, Koštana, Belford, Strazburg;  dušeci San, Standard. Zatim su se pojavile ugaone garniture Pariska noć, Polarna noć, a zadnjih nekoliko godina obeležili su modeli sa inovativnim mehanizmima, punjeni HR i memory penom koji kupcima daju poseban osećaj udobnosti: Margo, Amika, Baron, Anse, Delta, Omega, Queen itd.

Simpo je bio kompanija iz Vranja i to je u neko prošlo vreme bilo sasvim normalno. Imali smo velike firme u Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu… Danas se čini da su „veliki” smešteni u glavni grad. Koliko je važno za ekonomiju jedne zemlje da centri kao što je Vranje budu ekonomski jaki?

Nisu sve velike kompanije smeštene u Beogradu. Najveći broj velikih kompanija lociran je u centralnoj Srbiji, Beogradu i Vojvodini, pre svega u gradovima koji imaju razvijenu infrastrukturu.

Od izuzetnog ekonomskog, ali i geostrateškog značaja je da Vranje, i centri poput Vranja budu ekonomski jaki i imaju tendenciju stalnog razvoja. Vranje kao grad je interesantno mesto za investitore,  sedište Pčinjskog upravnog okruga, 86.000 stanovnika, prostire se duž drumskog i železničkog koridora 10, udaljen od aerodroma Niš 118 km, Skoplje 70 km, Sofije 160 km, luke Solun 296 km i Beograda 335 km. Sa takvom pozicijom Vranje mora da bude generator razvoja privrede Pčinjskog okruga.

Država je od 2012, a naročito od 2014. godine prepoznala značaj Vranja i juga Srbije za razvoj  privrede, ali i značaj Pčinjskog upravnog okruga, koji gravitira prema Bugarskoj, Makedoniji i Kosovu i Metohiji, za zaštitu državnih i geostrateških interesa. Izvršena je konsolidacija poslovanja Simpa i Jumka, realizovane su strane investicije, uz subvenciju države, poput Geoxa, Top sofe, Diva divani… Ako ovome dodamo vrlo uspešno poslovanje Alfa plama, kao najvećeg proizvođača u svojoj grani u Srbiji, British American Tabacco, hemijske industrije i drugih, možemo reći da je Vranje na putu da postane vrlo značajan privredni centar.

Ovakvom politikom države prema Gradu Vranju, broj nezaposlenih je smanjen sa 10.000 u 2014. na 6.100 u 2018. godini. Stopa nezaposlenosti je nešto veća od republičkog proseka. Siguran sam da će država i dalje ulagati u Vranje i druge opštine Pčinjskog okruga, i na taj način stvarati uslove za ekonomsku egzistenciju stanovništva i sprečiti dalje migracije ka severu. Neophodne su investicije i otvaranje fabrika sa visokom tehnologijom iz visokoprofitabilnih grana koje će uposliti i zadržati na jugu Srbije fakultetski obrazovane ljude.

Kako su izgledali Vaši prvi dani u kompaniji?

Pomalo uplašeno, ali pre svega radno. Kao mlad čovek, brzo sam shvatio da, bez obzira na stečena znanja kroz školovanje, samo rad, upornost i stalno usavršavanje može da garantuje rad i napredovanje u ovakvoj kompaniji.

Koje su tri reči koje opisuju Simpo kao kompaniju? I zašto?

Kvalitet, rad, disciplina. Kada pitate za Simpo, mnogi će reći „ma oni imaju kvalitet, ali se mnogo radi i strašna je disciplina“.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Simpo

Piše: T. K.