„Rasprodaja“ američkog duga preti da uzdrma svet

Globalna prodaja američkog duga dostigla je od početka ove godine 123 milijarde dolara, što je najbrži tempo u poslednjih 38 godina.

Kina, Rusija i Brazil prodale su samo u martu najmanje po milijardu dolara vrednih američkih obveznica. Ukupna prodaja centralnih banaka je u januaru dostigla rekordnih 57 milijardi dolara, pišu Novosti.

Iako se američke obveznice smatraju jednim od najsigurnijih u svetu, stručnjaci procenjuju da je osećaj panike u globalnoj ekonomiji zbog pada cene nafte, usporavanja kineske ekonomije i nestabilnosti berzi ubrzao prodaju.

Prodajom obveznica zemlje podupiru svoje valute, od kojih su neke izgubile mnogo na vrednosti u odnosu na dolar prošle godine.

Ova prodaja ujedno ukazuje i na uzdrmano poverenje u državne obveznice najveće svetske ekonomije. U slučaju da se trend nastavi, globalni finansijski sistem, izgrađen na pretpostavci sigurnosti američkih državnih obveznica, mogao bi da se nađe u ozbiljnom problemu.

Američki finansijski stručnjaci tvrde da razloga za zabrinutost nema, jer veliku većinu američkih obveznica 67,5 procenata drže lokalne vlasti, razni fondovi i Federalne rezerve u samoj Americi.

Stranci drže 32,5 procenata obveznica SAD. Izvan SAD najveći deo duga drži Kina, 1,25 biliona i Japan – 1,13 biliona dolara.

Ukupni nacionalni dug SAD iznosi 19,1 bilion dolara, što je gotovo 109 odsto godišnjeg BDP ove države. Ubrzano oslobađanje nacionalnih banaka od državnih obveznica najmoćnije, ali ujedno i najzaduženije zemlje sveta, stoga, nosi rizike.

Preti „rat papirima“

Koliko je „klizav“ ovaj teren pokazuje primer Saudijske Arabije za koju je prošle nedelje Ministarstvo finansija, prvi put od sedamdesetih godina prošlog veka, saopštilo da drži 116,8 milijardi dolara američkog duga.

Time se Saudijska Arabija svrstala na 13. mesto najvećih američkih poverilaca, i to u vreme dok rastu tenzije između Rijada i Vašingtona.

Ukoliko bi se Saudijci odjednom prodajom oslobodili velikog iznosa američkih obveznica, to bi znatno moglo smanjiti njihovu vrednost. Posledica – globalni finansijski sistem bio bi uzdrman.

Generalno, pretnja od „rata papirima“ nije zanemarljiva u situaciji ubrzanja prodaje američkih državnih obveznica u kojoj učestvuje, između ostalog, i glavni ekonomski konkurent SAD, Kina, koja drži, nimalo zanemarljivih, 6,9 odsto američkog duga.

Izvor: Novosti