„Reforme nisu ubrzane ni posle formiranja vlade“
Reforme u Srbiji usporene su usled održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu, ali ni nakon formiranja nove vlade nisu ubrzane, ocenjeno je u najnovijem broju „Kvartalnog monitora“.
Kako se navodi, tokom drugog kvartala usporeni su neki pozitivni trendovi u privredi Srbije – bruto domaći dohodak (BDP) je porastao za samo dva odsto, usporen je rast investicija, kao i rast izvoza, ali su procene da se radi o privremenom usporavanju, izazvanom neizvesnošću ishoda prevremenih izbora.
„Rast stranih direktnih investicija, kredita i obima ugovorenih poslova u gradjevinarstvu nagoveštavaju ponovno ubrzanje rasta privrede“, navode stručnjaci i saradnici „Kvartalnog monitora“.
Prognozirano je da će rast BDP u 2016. godini iznositi 2,5 do tri odsto, što će biti najviša stopa rasta od 2008. godine i na nivou je očekivanog proseka za zemlje centralne i istočne Evrope u ovoj godini.
„Glavni pokretači rasta na strani tražnje i dalje su investicije i izvoz, ali se povećava doprinos privatne i državne potrošnje, dok na strani ponude rast generišu industrija, gradjevinarstvo i poljoprivreda. Za održiv rast neophodan je snažan rast investicija i izvoza, dok državna i privatna potrošnja treba da raste sporije od BDP“, navodi se u „Kvartalnom monitoru“ koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke i Ekonomski fakultet u Beogradu.
Ocenjeno je da su direktne investicije u drugom kvartalu solidne, dok portfolio i ostale investicije opadaju, a u drugoj polovini godine se očekuje rast direktnih investicija i zaustavljanje odliva portfolio investicija.
Dodaje se da su u oblasti javnih finansija ostvareni izrazito dobri rezultati.
„Fiskalni bilans u prvih sedam meseci je u ravnoteži, dok će na nivou 2016. godine, zbog sezonskih faktora i izmirenja vanrednih obaveza deficit iznositi oko dva odsto BDP, što će biti duplo niži deficit nego u prethodnoj godini i čak dve trećinu niži od deficita u 2014. godini“, istaknuto je u „Kvartalnom monitoru“.
Kao rezultat niskog deficita i rasta privrede, saradnici tog časopisa navode da će biti zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP već u ovoj godini.
Objasnili su da je u prošloj godini najveći doprinos smanjenju deficita došao od štednje, a u ovoj godini od rasta poreskih prihoda koji su realno povećani za oko sedam odsto.
„Suzbijanje sive ekonomije i rast privrede su približno podjednako doprineli rastu poreskih prihoda, a okviru javnih rashoda najviše rastu javne investicije i neophodno je da se njihov rast nastavi dok ne dostignu četiri do pet odsto BDP-a“, ukazano je u „Kvartalnom monitoru“.
Izvor: Beta
Foto: Beta
