„Šaljemo jasnu poruku tržištu da nameravamo da postanemo najvažnija tranzitna tačka u ovom delu Evrope“

Na Aerodromu Nikola Tesla želimo da svaki naš putnik i svaka avio-kompanija sa kojom sarađujemo budu zadovoljni uslugom koju im pružamo, kako bi na pravi način bili ambasadori naše zemlje i baš zbog toga poseban značaj dajemo modernizaciji, kaže za BIZLife portal Ana Kaluđerović direktorka Investicija i razvoja na Aerodromu Nikola Tesla.

Na Aerodromu je u  periodu od 2014. do 2016.godine, investirano gotovo 4 milijarde dinara, a od toga, samo u 2016.godini u modernizaciju, opremu i infrastrukturu uloženo je oko 2,3 milijarde dinara.

Kako kaže Kaluđerović, u tom periodu, najznačajniji projekti koji su promenili enterijer i eksterijer beogradskog aerodroma i uticali na to da naši putnici i avio-kompanije dobiju kvalitetniju uslugu su integrisanje aerodromskog Terminala ( u prvoj fazi – renoviranje sprata terminala 1, otvaranje dodatne pasoške kontrole, uređenje veznog dela), nova platforma za odleđivanje i sprečavanje od zaleđivanja vazduhoplova, poboljšanje energetske efikasnosti rekonstrukcijom i dogradnjom toplovoda, proširenje komercijalnih sadržaja, modernizacija komfornih zona i niz ulaganja u bezbednost, pouzdanost i efikasnost aerodromskih procesa.

Šta su aktuelni projekti na aerodromu u Beogradu?

Aktuelni projekti podrazumevaju nastavak osavremenjavanja infrastrukture i nabavke opreme. Pre tri nedelje puštena je u rad nova terminalna zona T2B, koja je nastavak realizacije projekta integrisanog aerodromskog Terminala. U terminalnoj zoni T2B nalazi se 10 šaltera za prijavu putnika (check-in), od kojih su 2 šaltera za samostalnu predaju prtljaga (auto bag drop-off), koji su prvi put postavljeni na Aerodromu Nikola Tesla, kao i 3 uređaja za samostalnu prijavu putnika na let (self check-in). U terminalnoj zoni T2B instalirana je najsavremenija oprema koja je u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom industrijskom praksom.

Pri kraju su i radovi na renoviranju i unapređenju kapaciteta centralnog hola za odlaske, u okviru završne faze preuređenja T1 zone integrisanog Terminala, koji se izvode prvi put od puštanja u rad starog Terminala 1, 1962. godine. U renoviranom holu Terminala 1, instalirana su dva šalterska ostrva sa ukupno 18 najmodernijih šaltera za prijavu putnika i prtljaga (10 šaltera na ostrvu 500 i 8 šaltera na ostrvu 600), zatim 2 šaltera za samostalnu predaju prtljaga, kao i 2 uređaja za samostalnu prijavu putnika na let.

Prošle nedelje u probni rad pušteno je prvih 10 šaltera, dok će drugih 8 šaltera u probni rad biti pušteno naredne nedelje. Velika novost za naše putnike i njihove pratioce je da će u holu za odlaske Terminala 1 biti otvoren pogled na platformu sa parkiranim avionima.

Pored ovih radova , implementiran je potpuno nov transportni sistem za pregled i sortiranje prtljaga za let, kakav se može videti na vodećim svetskim aerodromima. Postavljeno je oko 800 metara transportnih traka sa automatskim funkcijama upravljanja i mogućnošću otpreme 1800 prtljaga/čas. Izvršeno je uređenje stare sortirnice za procesuiranje prtljaga putnika koji se prijavljuju za let u holovima za odlaske Terminala 1 ili terminalne zove T2B.

Koja je vrednost tih radova?

Vrednost radova na preuređenju starog Terminala 1 i formiranju nove zone T2B, zajedno sa nabavkom novog transportnog sistema, iznosi nešto više od milijardu dinara, koje je beogradski aerodrom finansirao isključivo iz sopstvenih prihoda.

Kakve koristi su ove investicije donele samom aerodromu i putnicima?

Ulaganjima u primenu najsavremenijih rešenja i implementaciju najmodernije opreme, bližimo se kraju investicionog ciklusa koji će povećati kapacitet aerodroma sa sadašnjih 5,5 na oko 7,5 miliona putnika godišnje.

Danas je, zahvaljujući postignutim rezultatima, ali i najavi budućih planova, Aerodrom Nikola Tesla postao prepoznatljiv u regionu, i kako su nas neki mediji „krstili“, postali smo „zvezda u usponu”. Stalna modernizacija i ulaganje u aerodromsku opremu, kao i primena najnovijih tehnologija, omogućava maksimalnu efikasnost i brži protok prilikom prihvata i otpreme putnika i vazduhoplova i učvršćuje poziciju beogradskog aerodroma kao jednog od najbolje opremljenih u ovom delu Evrope.

Za putnike smo u protekloj godini uradili mnogo u oblasti komfora dok borave na Aerodromu – otvorili smo nekoliko komfornih zona u tranzitnom delu, a od pre neki dan imamo i novu komfornu zonu na spratu Terminala 1, tehnološki smo inovirali mogućnosti prijave za let, proširili smo ponudu komercijalnih sadržaja.

Namera nam je da se naši putnici prijatno osećaju kada su na Aerodromu Nikola Tesla jer smo im mi početna destinacija sa koje kreću put svog odredišta ili destinacija na kojoj ostvaruju prvi kontakt sa našom zemljom, zbog čega je posebno važno da im kod nas sve protekne na najbolji mogući način.

U prilog tome govore izvanredni rezultati koje postižemo u svim segmentima poslovanja.

U prvih pet meseci 2017. ukupni prihodi veći su 9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su poslovni prihodi veći 10 odsto. Bruto dobit veća je 11 odsto u poređenju sa prvih pet meseci 2016. godine, dok je neto dobit viša 6 odsto.

Od početka godine do 21.07.2017. god. usluge našeg aerodroma koristilo je više od 2.7 miliona putnika, što je za 9% više od broja putnika za isti period prethodne godine. Upravo 21. jula uslužili smo 21.439 putnika, čime smo posle samo nedelju dana nadmašili prethodni i ostvarili novi rekordan broj putnika u jednom danu. Očekujemo da već do kraja jula premašimo dosadašnji rekord po pitanju broja avio-operacija u jednom mesecu za 7%, što je direktan pokazatelj uspešnog poslovanja.

Prema svim poslovnim pokazateljima, tekuća godina biće godina daljeg rasta i razvoja aerodroma Nikola Tesla u svim segmentima poslovanja.

 Šta su sledeći koraci? Da li se planira još neka investicija i da li se možda zna koliki će biti budžet Aerodroma kada su investicije u pitanju u narednom periodu?

Kao svako ozbiljno preduzeće, aerodrom Nikola Tesla ima značajne dugoročne planove koji nas vode u još intenzivniji rast i poboljšanje kvaliteta usluge, koju ćemo u bliskoj budućnosti moći da ponudimo.

Deo planova za ovu godinu je i uređenje parkirališta, proširenje platformi za avione, i nešto što je dugogodišnja želja naših putnika – izgradnja vidikovca. Položaj vidikovca na krovu pristanišne zgrade, kod čekaonica C1-2, omogućio bi jedinstven panoramski pogled na poletno-sletnu stazu, manevarske površine i platformu. Predviđeno je da vidikovac zauzima površinu od oko 420 m², sa kapacitetom od oko 200 sedećih mesta. Prema predlogu rešenja, vidikovac bi bio koncipiran kao otvorena bašta, delimično natkrivena pergolom, sa durbinima za posmatranje vazduhoplova i urbanim mobilijarom za odmor. Predviđeno je da vidikovac bude ograđen neprobojnom staklenom zid-zavesom visine 4 metra.

Pristup vidikovcu bio bi pre pasoške kontrole, što bi omogućilo da bude dostupan svim posetiocima. Otvaranjem vidikovca, aerodrom će ponovo postati mesto okupljanja, a verujemo da ćemo baš ovim potezom inspirisati neke nove generacije pilota, inženjera i drugih zaljubljenika u svet avijacije.

Gde je pozicija beogradskog aerodroma u okruženju i regionu, posle svih navedenih promena?

Poslovna vizija rukovodstva aerodroma Nikola Tesla Beograd jeste bezbedna, sigurna, efikasna i moderna vazdušna luka, ali i odgovorna kompanija koja sluša glas svojih korisnika i partnera i izlazi u susret njihovim potrebama. Naša misija je da radimo na konstantnom unapređenju bezbednosti vazdušnog saobraćaja, kvaliteta i nivoa usluge za putnike i korisnike naših usluga, kao i sistemskoj modernizaciji i poštovanju principa odgovornog poslovanja.

Beogradski aerodrom je prepoznatljivo čvorište Evrope na raskršću između Istoka i Zapada, značajan prestonički aerodrom sa veoma razvijenom i fleskibilnom infrastrukturom i velikim prostorom za dalje unapređenje. Namera nam je da to pretvorimo u našu kapitalnu prednost u odnosu na konkurente.

U stalnoj konsultaciji sa Vladom Republike Srbije, koja je većinski vlasnik beogradskog aerodroma, iniciran je niz mera i akcionih planova koje su u službi osnovne strategije – utvrđivanja pozicije aerodroma Nikola Tesla kao dominantnog transfernog hub-a (čvorišta) u jugoistočnom delu Evrope. Uspostavljanje direktnih interkontinentalnih letova, prošle godine za SAD, ove godine za Kinu, je upravo jedan od koraka strateški određenih planova i izvanredna je šansa za aerodrom Nikola Tesla da pošalje jasnu poruku tržištu da namerava da postane najvažnija tranzitna tačka u ovom delu Evrope.

Strategija razvoja beogradskog aerodroma istovremeno će biti i u službi razvoja privrede i društva, kako na nivou lokalne zajednice, tako i na nivou Beograda i cele Srbije. Želimo da aerodrom Nikola Tesla bude ključna tačka komunikacije sveta sa našom zemljom i oslonac afirmacije naše zemlje i naroda u svetu.

Izvor: BIZLife

Foto: Aerodrom Nikola Tesla