SAVET DANA: Stanislav Vinaver o KAFANAMA
Ekscentrični pesnik, novinar, književnik, esejista, prevodilac, ispred svog vremena, neshvaćen i zapostavljen, Stanislav Vinaver.
Stanislav Vinaver je rođen 1. marta 1891. godine u Šapcu. Njegov otac je prvi u Šabac iz Poljske doneo rendgenski aparat, a njegova majka Ruža je bila pijanistkinja. Nakon završene gimnazije upisuje se na studije matematike i fizike na Sorboni, gde sluša predavanja filozofa Anrija Bergsona koji je veoma uticao na njega.
Vinaver je verovatno najpoznatiji po svojim sukobima sa Bogdanom Popovićem i Jovanom Skerlićem, u kojima je, kako Crnjanski beleži, bio demonski nemilosrdan. Glavno oružje u borbi protiv strogih kanona književnih kritičara postaju parodija i satira u čuvenim Pantologijama.
Na današnji dan, 1. avgusta 1955. godine umro je Stanislav Vinaver, a mi smo izdvojili sledeće iz njegovog teksta „Kafane“ iz knjige „Gromobran svemira“ iz 1921. godine:
„Kafana je literatura, koja ne laže. U svima drugim slučajevima života čovek unosi u zajednicu jedan pozajmljeni stav, namenjen samo zajednici.“
„Osloboditi duh od mrtvih bogatstava … Tu je bio, tu je rad kafane …“
„JA ZNAM DA SE U KAFANAMA MANIFESTUJU NE SAMO DUH VREMENA, KOJE NAS NOSI, NO I GRČ ULICE, KOJA JE KAFANA BUDUĆNOSTI…“
A zatim dodaje:
„Ulica još nije ubila kafanu. Taj će dan doći. Sve će postati jedna gorostasna kafana, sa šetalištima, terasama, muzikama, spomenicima, basenima mirisa, železnicama, stanicama za jelo, kinematografskim platnima usred cveća, venaca i drveća, oglasima i literaturama, koje vise iznadkuća, vazdušnimlađama, plamenim lampama, zelenim vijaduktima, mesečinama, koje se pojavljuju i nestaju — i čovekom, koji sebe više ne traži sam, jer je svugde — svugde…“
Izvor: BIZLife/Kultiviši se/Projekat Rastko
Foto: Gugl
