Srbija mora da uhvati korak sa trendovima
Koliko je bitno uhvatiti korak sa trendovima govori i činjenica o uticaju četvrte tehnološke revolucije, o kojoj je bilo reči i na skupu u Davosu. Pametna tehnologija će sve više uzimati maha i dovesti do smanjenja određenog broja radnih mesta. „Kao i prethodne svetske revolucije i ova pogađa najpre najniže plaćene poslove, koji će biti automatizovani. Mada, ovog puta se navodi da će biti pogođeni i poslovi srednjeg ranga. Robotika i automatizacija neće samo koštati posla zaposlene u proizvodnji, već i u analitici, računovodstvu…“ Veoma je bitno, naročito u kontekstu naše zemlje, da postoji fleksibilnost obrazovanja realnog okvira, tržišta i radne snage, upozorava Hangimana. „Ovakav razvoj moći će da prate samo one zemlje koje su u stanju brzo da se prilagode, poput Amerike, Velike Britanije, Singapura, Norveške, Finske. Rizično je za nas i sve zemlje u razvoju.“ Trenutno smo interesantni kao zemlja koja ima jeftinu radnu snagu, pa mnoge kompanije sele svoju proizvodnju ovde. Kako kaže moj sagovornik, prošle godine imali smo čak i niži minimalac u odnosu na Kinu. „Tu nam konkurišu Makedonija i Bugarska. No, ovo je šansa da se uposle određene grupe ljudi, bez obrazovanja, koji nikako drugačije i ne mogu da nađu posao. Supertehnološka revolucija s druge strane učiniće da jeftina radna snaga više nije neophodna, a posebna opasnost postoji ako se tim trendovima ne prilagodi obrazovni sistem.“
Inače bi trebalo da uzmemo u obzir da će naše tržište jeftine radne snage biti interesantno sledećih pet do maksimum deset godina, odnosno do otvaranja jednog novog takvog tržišta. „Očekuje se otvaranje Afrike kao opcije. Desiće nam se isto što i zemljama istočne Evrope koje su pre nas ušle na globalno tržište – proizvodnja je preseljena u druge zemlje. Sada moramo da konkurišemo sa inovacijama kako bismo ostali u igri.“ Prema rečima mog sagovornika neophodni su planovi i projekcije kako da ostanemo konkurentni na poljima gde smo tradicionalno dobri i gde imamo kvalifikovanu radnu snagu, a to su inženjeri, IT tehnologije, medicina. „Tu imamo potencijala i moramo da se reformišemo, jer ljude iz tih oblasti školujemo i šaljemo za Nemačku i Norvešku.“ Za ovakav jedan pristup Hangimana tvrdi da je neophodna sinergija svih delova države i privatnog sektora. Neretko su im se klijenti žalili da su pokušali da razgovaraju sa fakultetima, ali da najčešće ne postoji razumevanje kada je u pitanju kadar koji je neophodan poslodavcima. „Obrazovanju treba praksa, rad na realnom projektu u firmi, jer u poslu vam treba mnogo više od čistog teorijskog znanja. To je taj jaz koji postoji.”
Manpower Srbija je realizovala soft skills treninge na fakultetima kako bi studente upoznali sa tim šta je poslodavcima neophodno i šta se od njih očekuje na prvom razgovoru za posao. „Rad na sebi i unapređenje određenih veština ne mora da se svodi samo na formalne kurseve. Poslodavcima, naročito stranim, bitno je da vide ko je kandidat, zašto želi posao, šta zna o poslu“, objašnjava Hangimana i ističe da se nada da će uskoro realizovati jedan besplatan program primenljiv za sve mlade ljude u Srbiji putem kojeg će oni moći da razviju tzv. ’meke veštine’ i na taj način doprinesu edukaciji i olakšaju tim mladim ljudima da se zaposle.
Izvor: BIZLife
Foto: Marko Rupena
Piše: Ivana Lakić
