Na prvi pogled, kafa kao i svaka druga. Ali, u ovom kafiću zarada vlasnika nije prioritet. Nekadašnji korisnici „Svratišta“ tu zarađuju za život.

„Sada mi je mnogo lakše, ne moram da se cimam i tako to. Ovde mogu da radim i zarađujem i imam svoju platu, ne moram da se brinem da li ću da imam pare ili neću“, objašnjava Emir Kadrijević koji radi u socijalnom preduzeću „Kafe bar Šesnaest“.

Kafić posluje kao socijalno preduzeće, a ideja takvih je da profit ne služi uvećanju imovine vlasnika, već zapošljavanju ljudi koji teže dolaze do posla. Ipak, nemaju nikakve pogodnosti jer su u sistemu isti kao i svi drugi. Adekvatan zakon ne postoji.

„Tri nacrta su već bila u prethodnih pet godina, nijedan nije došao do vlade i parlamenta. Nadamo se da ćemo sada uspeti da uključimo iskustvo iz regiona, iz Nemačke, iz razvijenijih društava i da će novi zakon biti adekvatan, da će obezbediti neke finansijske instrumente kojim će da podstiče nastanak i razvoj novih socijalnih preduzeća“, kaže stručni konsultant za socijalna preduzeća Miodrag Shresta.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručuju da se na Zakonu o socijalnom preduzetništvu intenzivno radi i da će se u skupštinskoj proceduri naći do kraja godine.

„Ovaj Zakon će drastično promeniti situaciju, pre svega, u tome što predviđa da osnivači socijalnih preduzeća mogu biti privredna društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i mogu biti socijalni preduzetnici. Ono što je vrlo specifično za ova privredna društva je to da će oni 70 odsto profita morati da ulažu u socijalno preduzeće. A s druge strane, za razliku od drugih privrednih subjekata i privrednih društva, nemaju samo osnivači pravo glasa već imaju svi zaposleni“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu za rad Bojana Stanić.

Dok čekaju zakon, budući socijalni preduzetnici ne gube vreme. Razumevanja ima, kažu dve Beograđanke, koje pokreću proizvodnju muzičkih čestitki koje će praviti mladi kada napuste popravni dom.

„Nije jednostavno, ali ipak, moram priznati da je društvo osetljivo i kada kažete zašto zapravo pokrećete celu priču, nekako je spremnije da vas podrži i da taj vaš biznis zaživi“, kaže Jelena Srnić Nerac koja je pokrenula projekat „Dok Tok“.

Kada zakon zaživi, preduzeća koja već posluju kao socijalna, dobiće rok za usaglašavanje sa zakonom, dok će novi privredni subjekti koji žele ovaj prefiks, to moći nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva.