Srpska privreda i ove godine je u plusu, pokazuju podaci APR-a. Dodaju da je glavni nosilac profitabilnosti prerađivačka industrija. U plusu su velika, srednja i mala preduzeća, ali su zato preduzetnici u najvećim problemima i sa profitabilnošću, i sa mogućnošću da dođu do kredita.

Privredna društva u Srbiji prošle godine zabeležila su ukupan profit od 437,2 milijarde dinara i to je 2,3 puta veći rezultat od dobitka privrede iz 2016. godine. 

Tri petine privrednih društva poslovalo je pozitivno. U plusu su bila i javna preduzeća – uz dobit od oko 29 miliona dinara. Ipak, Od 576 javnih preduzeća, 135 imalo je gubitak. Sa druge strane, mikropreduzeća – firme koje imaju do pet zaposlenih i kojih ima oko 90 hiljada, ostvarile su gubitak.

Prema analizi APR-a, zaduženost i nelikvidnost su najveće poteškoće srpske privrede. Kao i naplata potraživanja. 

„Očigledno disciplina u izmirivanju ovih obaveza je prilično ostavljena na moral preduzeća. Postoji nepisano pravilo nezameranja između privrednih društava. Oni se tuže samo kada je reč o velikim potraživanjima“, kaže Ružica Stamenković iz APR-a.

Problem su i nagomilana dugovanja.

„Istorijski gubici koje iskazuje veliki broj preduzeća i koji su u 2017. iznosili 3.688 milijardi dinara“, dodala je ona.

A zašto najmanja preduzeća i preduzetnici kubure. Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je ključni problem manjak finansija za njih.

„Ako otvorite kao preduzetnik danas preduzetničku firmu, imate fiksne troškove‚ koji vas zateknu, pa imate troškove iznajmljivanja prostora, morate da platite platu sebi i jednom zaposlenom, idu porezi i doprinosi, jednostavno, vama treba desetak hiljada evra – a još niste napravili nijedan posao“, objašnjava Vujović.

Mikro preduzeća su ta koja samo sedam odsto kapitala koriste iz sopstvenih izvora. Nasuprot njima, javna preduzeća se, prema rečima Ružice Stamenković, većim delom finansiraju iz sopstvenog kapitala.