Srpski programeri prestigli malinare, a može i mnogo bolje

Sa prosečnim godišnjim rastom izvoza sektora informacionih tehnologija od 25,5 odsto u periodu od 2010. do 2015. godine, Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Litvanije.

Oblast usluga konstantno beleži rast i uvećava suficit, pa sve značajnije doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Tako je od 11 miliona evra viška u 2012. godini, ostvaren suficit od 725 miliona evra u 2015, dok podaci za 2016. još nisu dostupni.

U okviru usluga, sve značajniji doprinos daju informatika i komunikacije, koje su u 2015. godini ostvarile suficit u razmeni sa inostranstvom od 318 miliona evra, tri puta više nego 2012.

U trećem kvartalu 2016. godine suficit u bilansu usluga dostigao je čak 3,1 odsto BDP. Izvoz ove oblasti u 2015. godini bio je 611 miliona evra, a kada se isključe telekomunikacije, samo izvoz softvera bio je „težak“ oko 450 miliona evra.

Time ne samo da je IT preskočio tradicionalni srpski izvozni proizvod – maline, već se približio i kukuruzu, piše Danas.

Izvoz IT je jedan odsto srpskog BDP i po tom parametru smo peti u 13 zemalja CIE, ali prirast izvoza IT usluga prema BDP je u Srbiji najviši. Inače, Srbija se nalazi na 50. mestu u svetu po visini izvoza IT.

Sa prosečnim godišnjim rastom izvoza IT od 25,5 odsto od 2010. do 2015. Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Litvanije. Prema analizi Kvartalnog monitora, i dalje smo iza zemalja Centralne i Istočne Evrope po izvozu IT usluga sa 48 evra po stanovniku dok je prosek CIE 88 evra.

Region predvode Estonija, Češka i Mađarska sa prosekom od 162 evra po čoveku od izvoza IT. Samo dostizanjem proseka ove tri najuspešnije zemlje, srpski programeri bi donosili više od milijardu evra godišnje deviznog priliva.

Najveći potencijal u IT su svakako ljudi. Dobro obrazovani, sa znanjem engleskog jezika, sa vrlo jeftinom cenom radnog sata u odnosu na Zapad, isporučuju visok kvalitet.

Međutim, tu se nalazi i glavno ograničenje ove industrije, a to je nedovoljan broj kadrova, s obzirom da sa univerziteta godišnje izađe 1.000 do 1.500 stručnjaka, dok je tražnja neuporedivo veća. Postoje procene da se i svih 30.000 „ajtijevaca“ može zaposliti.

Za razliku od nekih drugih industrija, ulaganja u IT su mala, dovoljan je dobar kompjuter od hiljadu-dve evra, internet i prostorija. Naravno, i znanje da bi se ostvarili veliki rezultati.