„Srpski tok“ daje znake života

Podatak da je Gasprom dokapitalizovao preduzeće Gastrans, koje se donedavno zvalo Južni tok Srbija predstavlja pozitivan signal da izgradnja gasovoda „Srpski tok“ nije samo domen teorije već da postoje i naznake da se na tom planu nešto menja na bolje po interese Srbije, smatra stručna javnost.

Na osnovu najnovijih poteza koje povlači menadžment ruskog Gasproma da se spekulisati da Moskva nije odustala od izgradnje tranzitnog gasovoda kroz Srbiju ka zemljama Evropske unije, bez obzira što je projekat „Južni tok“ stopiran, piše Danas.

„Gasprom kao velika kompanija posluje na isključivo tržišnim principima i nikada ne bi radila protiv svojih poslovnih interesa“, kaže Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije.

„Dugim rečima, da nema nameru da kad tad gradi gasovod kroz Srbiju, povukla bi se iz zajedničkog preduzeća osnovanog za tu namenu u kome ima 51 odsto akcija, dok srpska strana drži udeo od 49 odsto. Pod brojem dva, nikako ne bi dokapitalizovala to preduzeće, kao što je nedavno učinila, i na taj način ušla u investiciju koja nije isplativa“, tvrdi Rajaković.

On dodaje da na osnovu svega toga javnost u Srbiji može osnovano da se nada da će doći trenutak kada će izgradnja tranzitnog gasovoda kroz Srbiju biti realnost, te da projekat „Srpski tok“, kao nastavak gasovoda „Turski tok“ zaista može da ugleda „svetlost dana“ i donese Srbiji finansijsku korist kroz naplatu tranzitne takse.

Nemačka i Francuska „ignorišu“ SAD

To mišljenje deli i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije uz konstataciju da je osnovni preduslov za tako nešto da EU promeni svoj stav o izgradnji zajedničke gasne infrastrukture sa Rusijom.

Čini se da se stvari pomeraju sa „mrtve tačke“. Drugim rečima, stiče se utisak da zemlje EU, prvenstveno Nemačka i Francuska žele da prestanu da slede liniju Sjedinjenih Američkih Država kojima ne odgovara razvoj ruskih gasnih projekata u Evropi.

Sa druge strane, potrošačima Unije je potreban ruski gas i Berlin i Pariz zbog toga žele da vode samostalnu politiku na tom polju u odnosu na SAD.

Moskva pažljivo prati sve signale koje šalje EU i skladu sa tim treba posmatrati i odluku Gasproma da ne samo da ne izađe iz zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda u Srbiji, već i da ga dokapitalizuje, objašnjava sagovornik Danasa.

Izvor: Danas, Agencije

Foto: Beta