Šta brine građane Srbije? NAJMANJE u regionu brinu ih ekonomske posledice - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta brine građane Srbije? NAJMANJE u regionu brinu ih ekonomske posledice

    U poređenju sa regionom, građani Srbije pokazuju najviši stepen zabrinutosti za širenje koronavirusa, dok ih nešto manje brinu ekonomske posledice, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Valicon.

    Iako smanjena za čak 20 odsto u odnosu na kraj marta, zabrinutost građana Srbije za širenje epidemije koronavirusa najviša je u regionu i iznosi 70 odsto.

    U Sloveniji ona iznosi 47 odsto, Bosni i Hercegovini 58 odsto i Hrvatskoj 62 odsto.

    Suprotno tome, zabrinutost za ekonomske posledice, uprkos rastu, jedino u Srbiji je manja i iznosi 40 odsto, dok ekonomske posledice epidemije brinu 69 odsto građana Slovenije, 61 odsto građana BiH i 59 odsto građana Hrvatske.

    Oko 68 odsto ispitanika izražava visok stepen zabrinutosti za svoju porodicu, sledi briga za zdravlje, prisutna kod 41 odsto ispitanika, a briga za ekonomske posledice je tek na trećem mestu (40 odsto).

    Sada već preventivne mere za borbu protiv korona virusa, preblagim smatra 18 odsto ispitanika.

    U prethodnom periodu, kad su te mere bile ograničavajuće, preblagim ih je krajem aprila smatralo 10 procenata, a krajem marta, 13 odsto ispitanika.

    S druge strane, nakon značajne relaksacije mera i nakon neformalnog proglašenja kraja epidemije od Kriznog štaba, previše strogim ove mere doživljava 20 odsto građana, što je pad od 12 procentnih poena u odnosu na značajno restriktivan period.

    Značajno veliki broj je onih koji mere ocenjuju kao primerene situaciji. Međutim građani Srbije nemaju povoljnu ocenu o održavanju izbora i nastavku izbornih aktivnosti, s obzirom da je na slazi još uvek odluka o epidemiji od posebnog značaja.

    Petina radi više nego pre 

    Nešto više od polovine, odnosno 54 odsto anketiranih ispitanika koji su u radnom odnosu, komentarišući svoju trenutnu situaciju na radnom mestu reklo je da je situacija manje-više ista kao i ranije.

    Interesantan podatak predstavlja to što drugu najveću grupu čini 20 odsto onih ispitanika koji obim posla opisuju kao povećan u odnosu na period pre pojave korona virusa.

    Sve ostale grupe ispitanika, u koje spadaju oni koji su na prinudnom ili redovnom odmoru, bolovanju ili čekanju procentualno su ispod 10 odsto pojedinačno.

    Većina, tačnije 55 odsto ispitanika na pitanje da li su pre proglašenja epidemije korona virusa imali nameru da realizuju neku od investicija, kupovinu ili aktivnost, odgovorilo je odrično.

    Nasuprot njima je 45 odsto onih koji su planirali kupovinu ili renoviranje nekretnine, kupovinu kućnih aparata ili tehnika, opremanje dvorišta ili druga finansijska i poslovna ulaganja.

    Iako je građanima Srbije zabrinutosti za ekonomske posledice epidemije tek na trećem mestu, najveći broj njih nije u potpunosti zadovoljan saniranjem nastalih problema u privrednom sektoru.

    Tako, ukupno 55 odsto njih mere Vlade i Kriznog štaba u vezi sprečavanja ekonomskih posledica epidemije na stanovništvo i privredu ocenjuje kao ili delimično odgovarajuće (47 odsto) ili neprimerene (9 odsto), dok ih s druge strane kao adekvatne ocenjuje 45 odsto građana, navodi se u saopštenju.

    Većina nije saglasna sa održavanjem izbora

    Sredinom maja svoje neslaganje sa održavanjem izbora izrazilo je 53 odsto građana, dok se krajem maja taj broj smanjuje za devet procentnih poena.

    Sa održavanjem izbora saglasno je 32 odsto pa 39 odsto građana. Bez odgovora je u oba talasa merenja bilo 15 odsto, odnosno 17 odsto građana.

    Kako je jedna od zemalja koju građani Srbije najčešće posećuju susedna Crna Gora, ispitanicima je postavljeno pitanje da ocene odluku tamošnjih vlasti da državljanima Srbije još uvek ne omoguće ulazak u tu zemlju, zbog, kako kažu neispunjavanja epidemioloških kriterijuma. Skoro 80 odsto građana takvu odluku ocenjuje kao neopravdanu, a svega 21 odsto kao opravdanu.

    Svaki drugi ispitanik, odnosno 50 odsto njih, kao razlog za neopravdanost takve odluke navodi nenaklonosti politike tamnošnjih vlasti ka Srbima, dok je 15 odsto njih opravdavaju uz napomenu da je svaka država samostalna u donošenju odluka.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE