Šta je potrošačima donela 2017.: Trošili više, a živeli…
Građani Srbije koji imaju bilo kakav kredit sa deviznom klauzulom lakše su disali u decembru nego u januaru 2017. godine. Ako je mesečna kreditna rata, na primer, 200 evra u džepu svakog zaduženog ostalo je oko 840 dinara u odnosu na početak godine.
Ima i drugih pokazatelja da je platežna moć u, kakvom takvom, porastu. Na primer, prodaja novih automobila je prilično porasla. U prvih deset meseci ove godine registrovano je 22.548 novih vozila, što je povećanje od 30,1 odsto na godišnjem nivou.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku koji obuhvataju oktobar mesec vidljivo je da smo u maloprodji potrošili 5, 9 odsto više novca nego onog tamo oktobra. Taj podatak sam po sebi ne znači da smo za toliko kupovali i više robe jer su i cene u međuvremenu skakutale. Ali statistika veli da smo za 2,5 odsto više kupovali, izraženo u stalnim cenama što će reći da je za toliko i fizički kupljeno više robe. Odakle nam pare teško je reći jer je plata prosečnog građanina Srbije tek za 0,7 odsto veća u ovom nego u prethodnom oktobru.
Inače, trgovci su prodali za 3,9 odsto više robe u prvih 10 meseci 2017. nego u istom periodu u 2016. godini. Kad smo već kod povećane prodaje u čitavoj Evropi najveće povećanje beleže naše komšije Rumuni gde je maloprodaja porasla za čitavih 14 odsto.
Ajmo još malo da se hvalimo kako nam je bolje nego pre. U oktobru 2016. plata nam je u proseku bila 45.281 dinar, a u ovom poslednjem oktobru 46.879, odnosno za 1.698 dinara veća. Ako se preračuna u evre porast je još veći jer je u međuvremenu dinar nekim čudom ojačao prema evru. Tako je oktobarska plata u Srbiji skočila za “čitavih” 25 evra od prošle oktobarske.
To poređenje nas sa nama samima iz prethodne godine ide nam na ruku, ali kada se uporedimo sa svetom onda vidimo bolnu realnost koju mnogi osećaju svakog dana.
Ono što prosečni građanin Srbije oseća na svojoj koži grafički je predstavio jedan Švajcarac, kartograf Jakub Marijan koji je objavio mapu bogatstva u Evropi. Ta mapa prikazuje srednju vrednost bogatstva po odrasloj osobi u pojedinoj državi izraženu u američkim dolarima. Za izradu mape korišćeni su podaci švajcarske finansijske kompanije „Credit Suisse“ i prema tim podacima Islanđani su najbogatiji u Evropi. Ta brojka za Islanđane je 445 (445.000 dolara po stanovniku) dok u Srbiji ona iznosi 5,3. Ni u tome ne bi bila sva nevolja da ispred nas nije ceo region, sve sa Albanijom i Makedonijom. U Sloveniji taj indeks bogatstva je 42, a Hrvatskoj 18.
U vrhu te liste su još Švajcarci (229) Norvežani (131), Italijani (125) i Francuzi (120). Sve je to što mi građani znamo, ali to naša vlast ne želi da vidi već nas zavarava lažnim obećanjima da će nam sledeće godine biti bolje. I to bi mi izdržali samo da jednom dođe ta obećana godina.
I beogradski nedeljnik NiN je nedavno objavio prosek plata na Balkanu. Iz te tabele vidi se da su građani Srbije na samom dnu sa prosekom od 382 evra. Iza nas su samo Makedonci sa 368 evra, ali to ne znači da su Makedonci u lošijem položaju od nas, jer tamo su cene osnovnih životnih namirnica, pa i energenata znatno niže nego u Srbiji.
U Makedoniji su najniže cene ulja, masti, voća, povrća… Nećemo detaljno analizirati samo ćemo navesti dva važna primera. Meso i suhomesnati proizvodi jeftiniji su za desetak i više procenata, dok je poređenje cena goriva tužno za srpske vozače. Benzin u Makedoniji košta 1,09 evra a dizel 0,88 evra. U Srbiji cene znate, ali da nevedemo – benzin 1.27 i dizel 1,25. Za prosečnu platu makedonski vozač može da natoči 337 litara benzina, odnosno 418 litara dizela, a srpski za svoju prosečnu platu može da kupi 300 litara benzina ili 305 litara dizela. Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti čija plata više vredi i ko na Balkanu najteže živi.
Statistika govori da svaki četvrti građanin Srbije (25,5%) živi u zoni siromaštva, a da je istovremeno još 40 odsto samo malo iznad te crte. To nam kazuje da onaj mali boljitak s početka teksta jedva da se odnosi na jednu trećinu stanovništva koja nema problem sa pukim preživljavanjem.
Nije baš popularno baviti se poređenjima jer ona deluju depresivno, a nije ni politički mudro jer vlast ne voli da birači znaju istinu. A istina je da od nas u Evropi siromašnijih gotovo da i nema. To se najbolje vidi po potrošnji hleba u čemu smo rekorderi, vrtimo se na oko 100 kilograma po glavi stanovnika dok je to u drugim zemljama dva, tri puta manje.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji je tokom 2017. godine na mesečnom nivou raspolagalo, što u novcu, što u naturi, sa oko 60.200 dinara, dok su prosečni rashodi iznosili oko 61.500 dinara. Suma sumarum – minus.
Čeka nas još jedna godina u kojoj ćemo živeti od obećanja
Ceo region siromašniji nego pre 30 godina
Direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici Tobijas Flesenkemper rekao je u junu za Radio Slobodna Evropa da je region zapadnog Balkana siromašniji nego pre 30 godina, pa čak i ako zabeleži privredni rast od tri do četiri odsto ove godine, biće mu potrebno 25 godina da dostigne sadašnji nivo u Evropskoj uniji (EU).
Cilj nove inicijative „Berlin proces plus“ je da se pomogne balkanskim državama da smanje ekonomsko zaostajanje za EU. Čitava ideja je da se podupru ekonomski kako bi se umanjio jaz, rekao je Flesenkemper. Prema njegovim rečima, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivoa.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pexels
Piše: Milenko Vasović
